Cin 3 – Vertikalna raka

Pop se nakaslja I izvinu se sto prekida zitozderanje,
al Ljudi pobogu imam jos 3 sahrane
zlo mi na srcu od trpeze, a mucno na dusi od prizora nakaradnog,
kakva je bre ovo raka ako Boga znate,
I sto je pokojnik u kesi plasticnoj
Uspravna je rupa kao da cete u vazni da ga zakopate
da razmislite jos malo, ipak krsten covek ovako ne treba da mre…
 
Mrtvak bankar je bio, a nikad covek, i ko kaze da je krsten?
Pop se prenerazio, I ljutito se pobunio: Kako 
bre nije krsten?  Ovo je mimo svih propisa, svetih pisama I zapisa,
Kako da opevam telo nekrsteno
jos u plasticnu kesu uvezano?
dosta Pope pocni da radis svoj posao 
nisi ovde da drzis propoved dosao
ajde posluzi se zitom, njegovo je najbolje.
Pop s negodovanjem pokusa zito. I pomisli:
u jes vala dobro…

(Sta bre sad ovaj pop kenja, brze to malo)
(brze pope), (pobogu ljudi ja ne mogu to tako, ovo je mimo svih propisa)
(boze sacuvaj ovo je strasno)

Pevaj pope, ovaj vise nije covek
nego mrtav bankar u plasticnoj kesi
spremnoj za truljenje dole u zemlji crnoj
A uspravna raka mu sluzi da ne moze da 
spava cak ni mrtav. 

Olos je u plasticnoj kesi
pored iskopane rupe
odelo nasli smo mu staro
pozadi u supi
jes bilo malo budjavo, ono radno bankarsko.

Debeli je pao u nesvest
zbog ovog silnog svetogrdja
onaj sa govorom ga radino osamari da ga razbudi
A Pop stade da se krsti
pomisli sta sam ja to bogu zgresio
da nekrstenog bankara pevam po smrti…

U vertikalnoj raki
snova nema, stojaces sam
u vertikalnoj raki
nema spavanja….

Posmrtni rekvijem III Cin

Too Late #adamaudio #soundtrack

Put Promena

Cin 1 – Skup na groblju


Jednog tmurnog dana na Cuprijskom groblju
skupilo se sedmoro ljudi ispred jedne rake
iskopane uspravno.
Pop  stize sa zakasnjenjem,
od zadusnica silnih mu pozlilo.
Na crni dzak je bacio pogled,
pa se brzo prekrstio.

Pomoz’ bog dobri ljudi
procedio je kroz bradu kiselo,
al mu niko nije nista odgovorio.
Onaj koji ga je zvao mu je tiho sapnuo
Nek ti je Bog u pomoci Pope sto si mantiju obukao
naopako.

Pop se zurno za sluzbu namontirao
al je I dalje u crni dzak netremice zurio
Opet se zurno triput prekrstio
zbrzano lizuci prste kroz stranice knjige je listao.

I tek sto zausti da izgovori ime svoga Boga,
jedan od sedmorice ga zaustavi pogledom
Cekaj pope kad vec kasnis, imamo mi nesto prvo  
da mu otpevamo…

Debeli u kolicima poce tesko da kaslje,
ropcuci bez daha pokusavao je da izgovori nesto
kada se kasalj konacno smirio, sitnim glasom on je progovorio:
Ljudi, ja ne znam da pevam , ja sam ovde na silu doveden,
ja njega nisam nikad voleo, jer moja verska uverenja on je mnogo prozivao
Onaj drugi sto stajase kraj njega je stajao spremno sa papirom
u ruci, spremio je riznicu mudrih izjava iskovanih na teskoj muci.
Ni on ga nije voleo, ali da propusti zito nije hteo.

Zito
Sa zeleom I lesnicima
Zito
Koje je pokojnik tako dugo cekao
Zito
Pa nije docekao….


Posmrtni rekvijem I cin

У почетку беше тишина. Из тишине је заискрило постојање. Постојање је пуцало кроз празнину, ширећи себе у ништавилу. 
Они су били први, груби, насилни врели, безоблични попут гасова. И поред њих су варничиле искрице неке давно будуће свести; Обликовали су себе, и својом формом обликовали друге облике. Праисконски замеци воље и облика. Прва жеља за животом, први удах. 
    Њихов свемир је тутњао свуда око њих, и био је одјек њиховог света. Како су се они мењали, мењао се и свет око њих. Један свет се претапао у други, после кратког сна се рађао поново, постајао је други.

Настали су нови облици из заметака воље, живећи као безобличја светле измаглице, плутајући несазнатљивим бескрајом новог света. Они који су живели са њима у висинама новог света су их песмом згушњавали, дајући им гушћи али постојанији облик. Радили су на њиховој вољи, све више их спуштајући са висина у којима су живели. 

Спуштени су на земљу. Меки, промењивих облика. Не чују, не виде. Оно што се ван њих у сада чврстом свету догађа се у њима рефлектује као унутрашњи одраз, искривљена слика, различита боја посредством опет оних који су били ту пре њих. Свет се дешавао, и стврдњавао. Они су добијали коначан облик. Почели су очима да виде, ушима да чују. Тело је спуштено у материју.

Нису се могли сећати. Свет су просто знали својом душом. 

Свет се поново променио. Они су почели да се сећају. Сећањем су се појавиле мисли и осећај према томе чега се сећају. Више нису могли унутра да сликом виде одраз света. Видели су га својим очима. Оно што су видели очима су мислили. Сећају се и мисле шта ће бити сутра. 

Мисли испрва бледе и несталне, попут њих самих у прадавним временима њихове снолике свести добијају облике. Облицима се играју, тим мислима посматрају свет око себе. Они су се напокон родили. Крик новорођеног је последњи глас стварања њиховог света, њихов почетак, први удах, бол пада у материју. Човек се рађа, свест му се буди. Он пушта први глас, урлик који је материјализована мисао бола спуштања у свет материје.

Buđenje Čoveka

Cin 2 – Zito

Iz oblaka ledena kisa je lila,
Oni smejuci se, iz torbe izvukli serpu od pet kila
Njegovo  zito sa osmehom otkrivajuci

Popu je vec bilo muka od hrane sa prethodne cet’ri sahrane
gledao je u ono zito I trudio se da se ne ispljune
Mrtvakov brat je bio ozbiljan, I dalje se pitao
da li je ovo pravi nacin
da se mrtvak zakopa,
 cutao je I gledao u popa.

Mala grupica sa druge strane, njih cetvoro je
pusilo mnogo cigara I glasno razgovaralo
mala zena se nesto bunila, I kikotom smejala 
pokazujuci nos  na portretu mrtvaka sto je u ruci drzala.
Ova veca je s grimasom gadjenja je sebi u bradu mrmljala
ova druga zena u crnini je debelu popreko gledala.

Debeli je vec zamocio prst u zito
a ovaj sa govorom ga ostro  prekorio
Debela svinjo sacekaj malo, pop jos nije ni poceo
debeli se odmah masno postideo
ali je ceo prst olizao!

Mrtvakov prijatelj je servirao zito
sa velikim osmehom na licu
u malu cinijicu, koja je nosila pokojnikovo ime.
Prijatelj rece: Jel sam ti rekao da cu da ti se nakusam zita
Popu se opet slosilo, a bogami I debelom
sve tri zene su plakale dok su kusale zito
A pokojnikov prijatelj spusti zito 
I udahnu duboko

okrenuo se prema skupini I glasno svima rekao
“Ajde da se nakusamo zita
da se nakusamo zita
probajte njegovo zito
ovo je najbolje zito 
ajde da se nakusamo zita
da se nakusamo zita
hajde da se nakusamo zita
Ovo je najbolje zito
jos je bolje nego babino


Eridin Seth