Dobro se secam toga sna,
samo tama, i u tami-samo ja,
i svi strahovi moji, u  tom mraku gde sreca ne postoji,
gde vreme odavno stoji, zlo se tu roji i strahom doji  ,
mesto gde tisina sve kroji,jos se cuje jecaj pokoji,
jecaj izgubljenih dusa,pokusavam da pobegnem iz tame,
ali ona je sve duza, duhovi me nazad vuku i mame, 
nesto me hvata za rame, okrecem se naglo,
ali je celo mesto pokriveno gustom maglom,
vidim samo otiske stopala na zemlji, i nastavljam tim tragom,
nalazim se pred pragom vrata na kojima je krvlju ispisana rec "patnja", 
svejedno ulazim- na zidu je crna mantija,nacinio sam korak i tad zenski glas vrisnu
"Gde mi je dete, vrati ga", napipao sam svetlo i sad palim ga,
vidim iskasapljena tela i shvatam da je ova soba u stvari klanica,
iz sijalice iskacu varnice i svetlo se gasi, hvata me panika i izlaz trazim,
za kvaku se hvatam, ali nje nema, kao ni vrata,samo mrtva tela, jeza i patnja.


Nalazim se u drugoj sobi, mada ni sam ne znam kako,
u uglu je decak, nosi crni sako, sa leptir masnom,
okrenuo se, pogledao me prazno i nastavio da crta po zidu bojicom masnom,
tihim glasom peva uspavanku koja govori o majcinom nestanku,
bacio sam pogled na njegov crtez,to je zenska figura i gura kolica u kojima je beba djavoljeg lica,
tesim se da je to samo na zidu skica, ali tada decak pocinje da prica,
kaze da slika nije obicna bajka- to su on i njegova majka,
pomislim da ovo nije san ili opticka varka, vec sam zalutao u svet mrtvih,
pokusavam da se probudim, ali ne mogu, pocinjem da ludim, u grobu 
koji je sredini sobe vidim svoju patiku i nogu,to sam ja unutra,
moja replika mrtva, prilazim kovcegu ali me decak zaustavi,
rece mi da covek tu vec godinama spava i da ga na miru ostavim,
"Ko si ti?", decak mi pitanje postavi,"i zasto zelis zlo ovoj osobi"
htedoh nesto da odgovorim, ali nastade tajac zlosutni,
"Lezi pored njega i sa njim jedno postani"
"Ne, stani", vicem iz sveg glasa, ali mi odgovara da je to moja kazna.
Moj vrisak i njegov grohot glasan...



Flesbekovi iz moje stvarnosti, gledam te gadosti,
da li su ovo razlozi zbog kojih se ovde nalazim?
da li su ovi kavezi moja kazna,-i grehovi prastari,
sada se vracaju i kopaju po savesti,
trudio da budem dobar, za sve mareci,
kazi mi- sta onda znaci ovo mesto i vrazji sin?
samo sam se borio sa sobom, trazeci mir,
valjda je vir zivota bio prejak za mene,
iznenada me iz dubokog razmisljanja covek u belom mantilu prene,
i tada govor koji mi je promenio zivot krene:
rece mi da pakao i raj postoje samo u nama samima, nasoj glavi,
i da je ovo samo odraz mojih misli, breme koje nosim na javi,
"Dobices jos jednu sansu da, kada se probudis i setis se ovog sna,
sredis svoj zivot, jer ne mozes pasti dublje od dna,
nikad ne dopusti da u tebi djavo ima stan- oslobodi se straha, i iskoristi dan"

Onehellforme