Retke bolesti, dijagnostika, mere Vlade i ministarstava

1. Emisija - Retki Smo - Olivera Jovovic - Predsednica NORBS-a - Retke bolesti, dijagnostika

5. Emisija - Retki Smo - Biljana Djordjevic Majka Obolelog Od SMA I Olivera Jovovic

8. Emisija - Retki Smo - Goran Krstic - Oboleli od Behcetovog Sindroma - Specificnosti bolesti

10. Emisija - Retki Smo - Goran Ilic I Ana Ilic - obolela od Fridrajhove ataksije i otac obolele

Прва емисија серијала Радио Врања "Мисли ћирилично" саговорници су новинар Лолица Поповић, Иван Стратимировић - председник Удружења "Култура ћирилице"

МИСЛИ ЋИРИЛИЧНО - Емисија Бр.1

Друга емисија серијала Радио Врања "Мисли ћирилично" саговорници су: професорка др Сунчица Денић, Богдан Стефановић матурант врањске Гимназије, Иван Стратимировић, председник Удружења "Култура ћирилице" и лекторка и песникиња Ана Митић Стошић

МИСЛИ ЋИРИЛИЧНО - Емисија Бр.2

Пета емисија серијала Радио Врања "Мисли ћирилично" саговорници су: песник и књижевник Жикица Димитријевић, новинарка Марија Станковић, виши кустос етнолог Ива Лаковић

МИСЛИ ЋИРИЛИЧНО - Емисија Бр.5

Седма емисија серијала Радио Врања "Мисли ћирилично" саговорници су: заменица градоначелника Зорица Јовић, књижевник Жикица Димитријевић, песникиња Ана Митић Стошић, проф. др Сунчица Денић

МИСЛИ ЋИРИЛИЧНО - Емисија Бр.7

О Борином граду. На простору базена Делфин у горњем делу града Врања, између Горње Чаршије и насеља Тулбе, дуго стоји рушевина која је некада била омиљено место окупљања Врањанаца. Након дугог промишљања одлучено је да се на овој локацији изгради Борин град, место за забаву али и културу и туристичке садржаје. О томе шта ће се све наћи овде, говори заменица градоначелника Зорица Јовић.

НОВО СТАРО ВРАЊЕ - 20. емисија

Gradovi su kao kuće. Svaka je različita i svaka ima svoju priču. Ali retko koja ima dušu kao što je ima naše Vranje...Nadaleko poznato i propoznatljivo, po Bori Stankoviću, Justinu Popoviću, Janji i Milanu Vlajincu, Jovanu Havivasiljeviću, Đorđu Tasiću, Bakiji Bakiću, Stani Avramović Кaramingi, Veri Cenić i po mnogim drugim značajnim i zanimljivim ljudima koji su ostavili i ostavljaju trag na duši našeg grada.

Emisija Br 5 - Hadži Todor Dimitrijević  - Serijal Sećanja

Vranjanci nesebično neguju tradiciju i duh starog Vranja ali grade čvrste veze sa „novim“ Vranjem koje teži ubrzanom razvoju.
Vranje čuva staro, a gradi novo. 
Namera Radio Vranja je da "oživimo" malo poznate ili skoro nepoznate ličnosti koje su uticale na društvenu stvarnost Vranja ali i cele Srbije. Tako se u serijalu nailazi na brata i sestru, dedu i unuka, profesora i njegovog učenika...

Emisija Br 21- Serijal Sećanja

„Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 
... Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljaju opsežan rad na identifikaciji i pronalaženju iregularnih migranata i organizovanih kriminalnih grupa koji se bave krijumčarenjem migranata...

Ne Skreci Pogled - 13

Ovo je poslednja emisija serijala Radio Vranja -Ne skreći pogled-posvećena problemu krijumčarenja migranata u Srbiji. U proteklih 15 nedelja čuli smo brojne sagovornike, analize problema, nadležne, migrante, i pokušali da vas na objektivan način informišemo o ovom složenom problemu koji postaje goruči problem za mnoge u regionu, a naša zemlja je kuća na sred puta. Ratovi, ekonomska neizvesnost, frustracije i nezadovoljstva teraju ljude da napuštaju svoje domove i beže, često rizikujući da izgube sve, pa i život. Na tom putu ima i onih koji fenomenalno zarađuju od tuđe patnje...

Ne Skreći Pogled - 16

Изминативе години беше направено многу на информирање на Македонците на нивниот мајчин јазик, но во Пчинскиот округ речиси и да нема таква содржина.
Две години по ред, во 2014. и 2015. година, Радио Телевизија Врање, во соработка со Сојузот на Македонците од Врање, ја продуцираше информативната програма “Инфо МАК“  на македонски јазик.
Нашата цел и намера  е да продолжиме да ја негуваме традицијата на обезбедување информации на македонски јазик. И токму со овој проект го започнуваме информирање на македонски јазик и на брановите на Радио Врања.
Преку 10-те  емисии  и 10 – те  објави на soundcloud, ќе ја информираме јавноста за блискоста, сличноста и поврзаноста меѓу Србите и Македонците.
За тоа ќе зборуваат успешни поединци од македонска националност кои живеат во Врање и истакнати граѓани на Врање кои поминале дел од својот живот во Северна Македонија.
Емитувањето на серијата започнува на 30. септември и ќе бидеме со вас на брановите  на  Радио Врања секоја сабота од 9.10 часот. Емисијата  ќе биде  репризирана во недела во 14 часот.
Сериалот „Камен мост“ е афирмација на културниот и националниот идентитет на македонското национално малцинство на југот на Србија и акцент на сличноста, блискоста и поврзаноста помеѓу Србите и Македонците.
Областите со кои ќе се занимаваме се:
- Што навистина ги поврзува Србите и Македонците и дали нешто не разделува - ќе слушнеме лични искуства
- Културни сличности ...
- Сличностите  и разликите во народните обичаи и гастрономијата...
- Како Ковид 19 не сплоти и не зближи...
- Што најмногу почитуваат едни кај  другите и обратно...

KAMEN MOST - 1. EMISIJA

Северна Македонија е навистина интересна земја и вреди да се посети, кој еднаш ја видел таа убавина, ќе се врати повторно, бидете сигурни!
Има една изрека на Балканот која вели: „Ако патувате низ Србија, не пејте, кога патувате низ Босна, не играјте, а кога поминувате низ Македонија, не играјте и не пејте, бидејќи Македонците се мајстори и на музиката и на ората“.
Наша гошча у другој емисији серијала „Камен мост“ је глумица, Радмила Коцевска ......

KAMENI MOST - 2. EMISIJA

RADIO VRANJE PREDSTAVLJA 

AUDIO  DRAMU  -  E, BRE DEDO, DEDO 
Na osnovu pobedničkog teksta Miodraga Stošića sa Memorijalnog konkursa „Pera Stojanović Tuman 2023“

Scenario i režija: Miograd Stošić 

Likovi: 
Milorad Stamenković, tekstilni radnik u penziji  
Dušan Stamenković, Miloradov sin
Deda Kostadin, narodni heroj
Slavko Žaba – advokat
Marica Stamenković, Miloradova žena 
Johan Kraus, rođak iz Nemačke 
Helena, predstavnica humanitarne organizacije „Ljubav“ 

Igraju: 
Ilija Stojadinović 
Stefan Dimitrijević
Đorđe Kostić
Strahinja Bogdanović
Branka Marković
Sergej Nakić 
Ljubica Zdravković Džonov

Produkcija: Radio Vranje

Veliku zahvalnost dugujemo profesorki i književnici Branki Marković i učenicima 3/2 Tehničke škole u Vranju. 

Projekat realizovali: Ninoslav Smiljković, Ljubica Zdravković Džonov, Milan Savić, Ivica Dimitrijević, Gordana Ristić. Glavni i odgovorni urednik Radio televizije Vranje  – Zoran Veličković.

*Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

RADIO DRAMA - E BRE DEDO, DEDO

Почитувани слушатели, гостинка во студиото на Радио Врање ни беше една прекрасна госпоѓа, родена во Врање, а љубовта и судбината ја одведоа во Куманово. 
Ви ја претставуваме нашата Живка Мишиќ Христовска.
Нашата соговорничка е претседателка на Колото на српските сестри во Куманово повеќе од 3 децении, а цела Србија, Северна Македонија, па дури и Балканот ја знаат по прекарот Жижа, кој го има уште од средношколските денови, по хероината на еден француски филм.

KAMENI MOST - EMISIJA BROJ 5 - Žiža Mišić Hristovska - 40.57

Братството меѓу Србите и Македонците не е само историска или геополитичка врска, туку длабоко вкоренета врска која датира со векови. Овие два народа споделија заедничка судбина, испреплетена низ културата, јазикот и историјата. Нивниот однос не е само резултат на географска близина или политичките сојузи, туку е изграден врз основа на меѓусебно почитување, разбирање и солидарност.
Го прашавме еден прекрасен Петар што мисли за нашите односи, направивме анкета со Македонците кои доаѓаат во нашиот град..
И на крајот - Што ги прави нашите два народа братски, освен историјата и религијата?
Нераскинливи врски кои се создаваат со векови - тоа е најкраткиот одговор.

KAMENI MOST - EMISIJA BROJ 9  - O Srpsko - Makedonskim Vezama - 28.36 Wave

2. Мироточиве мошти Светог Прохора
У манастиру који је обележио скоро век постојања и дан данас почивају мироточиве мошти Светог Прохора. Оне су на помоћ и спас свима онима који долазе у ову светињу да се помоле Богу и потраже исцељење. 
На ову тему разговарали смо са архимандритом Методијем, некадашњим игуманом ове свете обитељи.

Moje Lepo Vranje - Mirotocive Mosti Svetog Prohora

4. Новац краља Милутина и најстарија књига и предмети сачувани у манастиру Прохор. 
Ако говоримо о материјалним предметима који се могу наћи у Пчињском округу, а који сведоче о култури и традицији ових простора најмање је оних из средњег века. Они се углавном могу наћи у манастирским ризницама широм Србије, мада је и то реткост. Међу њима је и манастир Прохор Пчињски, стожер постојања српског народа на овим просторима, стар 950 година. Поводом обележавања јубилеја урађена је реплика новца Светог краља Милутина, који је био други ктитор манастира. 
На ову тему разговарали смо са историчарем Ненадом Стојиљковићем и архимандритом Методијем.

Moje Lepo Vranje - Najstarija Knjiga I Predmeti Sacuvani U Manastiru Sveti Prohor Pcinjski

5. Женски накит старог Врања
Под појмом накит подразумевају се украсни предмети које људи стављају на тело, обућу, одећу. Накит се кроз историју доста мењао. Раније су га производиле занатлије и уметници, а данас се све мање тиме бави примењена уметност, а све више је реч о индустријској, масовној производњи. Накит није само украсни предмет, већ део традиције, културе и фолклора једног народа. Врањски женски накит карактеристичан за крај 18, 19 и почетак 20. века и дан данас се чува у Народном музеју у Врању. 
О традиционалном накиту говорили су Душан Станојевић из Народног музеја у Врању и Леан Лазић, мајстор за израду тепелука из села Кобишница код Неготина.

Moje Lepo Vranje - Novac Iz Vremena Kralja Milutina, I Predmeti U Manastiru Sv. Prohor

Под појмом накит подразумевају се украсни предмети које људи стављају на тело, обућу, одећу. Накит се кроз историју доста мењао. Раније су га производиле занатлије и уметници, а данас се све мање тиме бави примењена уметност, а све више је реч о индустријској, масовној производњи. Накит није само украсни предмет, већ део традиције, културе и фолклора једног народа. Врањски женски накит карактеристичан за крај 18, 19 и почетак 20. века и дан данас се чува у Народном музеју у Врању. 
О традиционалном накиту говорили су Душан Станојевић из Народног музеја у Врању и Леан Лазић, мајстор за израду тепелука из села Кобишница код Неготина. 

Moje Lepo Vranje - Zenski nakit

Када говоримо о ношњи врањских крајева, она се кроз историју мењала и разликовала, такође разликовала се градска од сеоске, ношња имућнијих од мање имућних породица и слично. Репрезентативни примерак женске ношње с краја 19. и почетка 20. века је либаде. То је кратки, горњи женски хаљетак свечане женске ношње који се може наћи у врањском Музеју, у склопу етнолошке поставке, али и у шкрињама многих врањских породица које негују и чувају традицију.
Саговорница у овој емисији је Јелена Вилсон из Народног музеја у Врању.

Moje Lepo Vranje - Libade

Кажу да је време релативна ствар. Субјективни утисак иде у прилог констатацији. Некада је минут вечност, а други пут трен, зависно од нашег личног доживљаја. Ипак, мерење времена је од велике важности, а после проналаска телеграфа, радио-апарата, телевизије, телефона, одашиљање порука о тачном времену је постало саставни део живота. 
Колико је стара прича о сатовима? Па свакако једна од најстаријих. 
Кроз ову причу у седмој емисији воде нас антиквари Драган и Филип Јовановић.

Moje Lepo Vranje - Raritetni satovi i ćusteci

Бели Мост у Врању симбол је града и као такав налази се и на грбу. За оај споменик културе везана је легенда о забрањеној и несрећној љубави лепе Туркиње Ајше и српског пастира Стојана. 
Саговорници на ову тему су историчар Ненад Стојиљковић и  Милан Здравковић из Туристичке организације Града Врања

Moje Lepo Vranje - Ploča sa natpisom na arapskom na Belom mostu

Српска народна ношња заузима истакнуто место у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вредностима. До нас су углавном стигле сачуване одевне целине из 19. и првих десетина 20. века, са разноликим облицима и украсима, како у женским, тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мешовитим етничким срединама, него и којој етничкој, односно националној заједници припада. У овој емисији причамо о ношњи Пчињског краја, али и ношњи целог југоистока Србије, па чак мањим делом и о ношњи шумадијског краја, али и београдској сеоској ношњи, као и ношњи Кобишнице. Потрудили смо се да направимо занимљиву туру кроз Србију, па уживајте. 
Саговорници на ову тему су Бојан Ристић, колекционар из Врања, Милан Ристић, колекционар из Сврљига и Кристијан Ристић из Београда, као и Леан Лазић, колекционар из села Кобишница код Неготина.

Moje Lepo Vranje - Nošnja Srbije sa akcentom na jugoistok zemlje

У Баба Златиној улици, колоритном и посебном делу Врања смештена је Музеј кућа Боре Станковића. У њој се налазе сачувани лични предмети прослављеног писца, али и његове баба Злате, као и велике љубави, Пасе. Кућа је сачувана у аутентичном облику, ту су три собе, од којих су у две сталне поставке, а у једној се мења. 
Саговорница на ову тему је Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Бора Станковић.

Moje Lepo Vranje - Divit i ostali predmeti Bore Stankovića

Много је драгоцених предмета сачувано на подручју Пчињског округа који датирају још из ратних и послератних времена. Један од таквих је и сребрни венац који су краљ Александрар и краљица Марија поклонили Спомен костурници у Сурдулици у време када је она отворена 1924. године. 
Саговорници на ову тему су Небојша и Рајка Дојчиновић, дипломирани историчари из Сурдулице. 


Moje Lepo Vranje - Venac kralja Aleksandra i kraljice Marije

Врањански говор који је тема последње емисије у серијалу Моје лепо Врање, одликује специфичан дијалекат. Данас Врањанци све мање користе врањски говор у изворном облику. Углавном је то мешавина са књижевним језиком или жаргоном. Једино стари Врањанци чувају од заборава изворни говор, а међу њима је аутентичан био и Тома Влајинац који се упокојио ове године, а који је до последњег дана свог живота неговао сећање на стари врањски дијалекат. 
О говору Врања у емисије причаће: глумац Драган Станковић, професор филозофије Зоран Димић, професорка српског језика Ана Митић Стошић, песник за децу Жикица Димитријевић, професорка светске књижевности Славица Степаненко, а чућемо и архивске записе и цитате из богате ризнице врањског говорног подручја. 

Moje Lepo Vranje - Govor Vranja

Serijal radijskih emisija o autentičnoj kulturi, muzici, jeziku, tradiciji i istorijskom nasleđu Vranja.

Načulji uši i ne trepkaj - 01 Vranjski zaštitni znak

Intervju sa legendom trube, Bakijom Bakićem
Produkcija 1984. godina
Autor: Radoman Irić

Bakija Bakic

2. Emisija Lek Za Dusu - Muzika Kod Roma U Srbiji - Zanat

6. Emisija Lek Za Dusu - Bakija Bakic

10. Emisija Lek Za Dusu - Memorijal Bakija Bakic

Surfujemo vranjskim radijskim talasima još od 1980. godine, danas se svakodnevno slušamo na frekvenciji 96, 5 MHz.

Radio Vranje

Popular tracks