tekst: Anel Herzog Sivrija & Maja Krilić
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

tintom obojeni pljusak

slušao sam kišu
kako nagriza nebo
i hiljade i hiljade kapi
nijedna ne pade za mene
nego za nju
bile su to suze
onih odozgo
voljeli su je
i u narodu
i na nebu
i ona je voljela njih
samo meni nigdje
ljubavi ne ostavi
i ne zna srce tvoje
kako je mrijeti
zbog ljubavi
koju ne spoznaš
a mrem
 
 
lako je slušati dobovanje kiše
na limenom krovu
ispod moga prozora
i lako je izbrojati kapi
odrediti nijansu sivila
koje mi zapliću u kosu
i stavljaju na oči
 
kiši već danima.
lako je to podnijeti.
 
lako je i gledati u nebo
raskošno tmurno, bogato suzama
koje proljeva na nas otrgnute od sreće
otrgnute od ljubavi
otrgnute i bačene
 
lako je slušati muziku kiše
ali je teško podnijeti tišinu nakon nje
 
 
umro sam one noći
kada se kiša
stopila sa tišinom
a tišina postala glasna
poput bubnja
i nije mi žao
neba nagriženog
to anđeoske suze su
i nije mi žao sto umro sam
to valjda neki red je
žao mi samo što na nebu
ne bi nijedne kapi za me
i što ostale su jagodice
uskraćene dodira
kose kestena
netaknute
 
 
smrt je novi početak - kažu,
ili time postaje kad je kiša spere
tako da
uzimam svoj šešir za plažu
svoje sunčane naočale
i svoja bosa stopala
i plešem na groblju uspomena
(valjda ću ih tako dokrajčiti)
 
iz smrti se rađa početak
iz kiše se rađa pepeo
iz pepela se rađam ja
iako više ne plešem
 
jer tek trebam naučiti hodati.
zašto nemam kišobrana u ruci?
 
 
tako bih uvijek
kišu dočekao
gledajući beskraj
vječnost
tebe
jedino sam ti ja
mogao iscrtati lik na vodi
skakutajući po lokvama
prskajući prolaznike
svojim bojama
koji ništa drugo
do mrlje vidjeli nisu
i ne sramim se
ostajem danima slikajući
kad već tolika budala sam bio
da sačuvam barem jednu
fotografiju tvoje 
neiživljenosti
 
 
ali i kad se sklonim ispod krovova
želim da ti budeš tu
sa suhim džemperom i šoljom čaja
i onim malim papirićem
davno ispisanim
kog sam izgubila
(ali bih voljela da ga još imam)
 
kad bi ispio okus ozona sa mojih usana
ne bih strahovala da će to učiniti besmrtnost
jer
to bi značilo
da nikada neću obući haljinu od nimbusa
i proliti sve one suze
dugo zadržavane
na prašumu koju ostavljam za sobom
 
i to bi značilo
da ćeš ti
zaista ostati zauvijek bez mene
(kao što možda već i jesi, tako sviraju ove kapi)
 
 
ništa se ne mijenja
opet sam ja
samo ja
a ti si ti
grizem se iznutra
na kamenu pisali su isto
da samo oni
koji mogu izdržati samoću 
otkriju da rijeke teku uzvodno
a vode nizvodno
i da kada kiši
ti ne možeš a ja mogu
da razumijem 
kakvo je to i koliko je to
razočarenje
za oblak 
kada postane
voda

tintom obojeni pljusak

tekst: Nedžad Ibrišimović
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Nedzad Ibrisimovic

tekst: David Milutinović
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Tamni delovi brda

Tamni delovi brda 
sijaju svojim odudaranjem od okoline.
Dok ih posmatram,
razmišljam o pesniku čija je duša 
tamna mrlja za njega samog najviše,
a zajedno sa ostalim stablima
sačinjava svetlu šumu nepreglednosti.

A džaba sve..
Ide zima
drva moraju da se seku..

Tamni delovi brda

instagram: https://www.instagram.com/audioteatar/
instagram: https://www.instagram.com/adis.ahmeth...

facebook: https://www.facebook.com/audioteatar
facebook: https://www.facebook.com/SarajevskiJo...

tweeter: https://twitter.com/AudioTeatar
soundcloud: https://soundcloud.com/sivrija



tekst: Adis Ahmethodžić @sarajevskijohndoe
glas: A.H.Sivrija
muzika: Ode to Loneliness - Diego Nava
video: KoolShooters ( pexels.com )
RUKE
Postoje dani u ovom životu koje ćeš
pamtiti do kraja vremena
i dani koje ćeš zaboraviti kao da se
nikada ni desili nisu.
Postoje iste takve oči i iste takve
ruke.
Postoje čekanja koja nikad ne
prestaju i trajanja koja ne prolaze.
Postoje kose koje mirišu i kada su
daleko
i postoje koraci koji ti prilaze čak i
kada od tebe idu.
Postoje ljudi koji su zapisaini da ti se
dese
i ljudi koji ti se dešavaju cijeloga
života
a nikad ti se desili nisu.
Postoje mjesta kojima te svi putevi
vode
i mjesta od kojih nikad ne odlaziš.
U svemu što dodirneš, postoji
početak i postoji kraj.
A ništa od toga nije u našim rukama
osim nas
samih.

Ode to Loneliness

Adis Ahmethodžić - Ruke (glas: A.H.Sivrija - AudioTeatar)

tekst: Ishak Kuljančić
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Nešto kao poezija

Od kada pjesma postade orudje u rukama vjestaka
Za zadovoljenje niskih strasti i pobuda
I prizivanje slicnih sebi da se podjeli nezasitost
Prestadoh se diciti pjesmom
I sramim se
Kada pod isti naslov moje i njihovo se nadje
 
Od kada pjesma prestade biti oruzje za borbu sa sobom
U nutrini sebe
Ja prestadoh se zvati pjesnikom
Postah „mekusac“
Koji licno dostojanstvo sakrih
Od osude onih iz prvih stihova
 
Nazvase me „mekušcom“
Jer pjevah o covjeku kojega od sunca samo njegovi oblaci krise
Pjevah o tugi djeteta koje je jecalo gladno u rukama majke
Ispjevah najljubavnije pjesme onima koje nisam ljubio
I naslovih pjesme onima cija tuga me i danas dotice
I pjevah o stidu koji osudjuje moje  tijelo i pozudu i prljavost svoju
O stidu koji u meni place
Jer ne prepoznah na vrijeme da ono okolo nas je
za jedan svemir manje od onoga u nama
a moja materija se ne osvrnu u sebe
 
Nazvase me „kukavicom“
Jer otkrih iskonsko i vrijedno i cisto
I tragah
Ne dopustajuci sebi preci na drugu stranu klackalice ponovo
Zakovah se na jednoj strani i ono najbolje u sebi cijeneci vise
I nerasipajuci
I strpljivo cekajuci da klackalica se umiri...

Nešto kao poezija

tekst: Predrag Bubanja
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Poslednji osmijeh Edgar Alan Poa

I ništa se neobično nije dešavalo
Noć bijaše kao i svaka druga 
Zimska
Uz čašu crnog vina, Bessie Smith, „Gavrana“
i pucketanje vatre u peći 
Sanjivo zureći
u treperave plamičke tonuh u san 
Odjednom u magnovenju čuh neke zvuke
Nepoznate 
Remetili su sanjivu vinsku melanholiju
da umirim srce rekoh: „To zacjelo sad je neko
Na pragu se mome steko,kucnuvši što može tiše...“ 
Osvrnuvši se ne zapazih ništa čudno
No zvuk se, kratko kasnije, ponovi
Ovaj put
jasno razabrah udarce 
Osvrnuh se ponovo 
Na prozoru, u kapcima mora biti nekog ima,
miruj srce, da u njima, vidim kakvu tajnu oni skriše
miruj srce, da uvidim kakvu tajnu oni skriše,
vjetar samo, ništa više!
I, gle 
Prozorsko okno isijavaše čudnu 
vilinsku svjetlost 
Priđoh i ugledah, iznenađen,
drago Isidorino lice 
Sa oreolom svjetlosti
tajanstvene i plavičaste 
Kroz Monalizin osmjeh
dugo, dugo je govorila 
Strasno i ubjeđujuće

zbog važnog i strogog sklada kojim lik joj sav odiše.
mada smislom rječi ove meni malo jasne biše.

A onda... 
Tuga i razočarenje joj se razliše licem
Shvatila je-nijesam uspio da odgonetnem poruku
Trenutak kasnije svjetlost poče da se gasi
A njeno lice blijedi i nestaje u noć
Zvjezdanu i čudesno blještavobijelu
i u misli zanesena meni klonu glava snena
sa uzglavlja tog svilena gdje svjetiljke odsjaj sliše,
ali ona na tu svilu gdje svjetiljke odsjaj sliše,
prileć neće nikad više!
Probudih se s neopisivom glavoboljom
Mamurlukom i s nevjericom vidjeh otvoreni prozor,
gomilu opušaka i flaša na podu i ploču Bessie Smith
što se vrti na gramofonu 
Kasnije naizust kazivah
Proroče il stvore vražji, đavole il tico, kaži
zaklinjem te nebom sklonim i Gospodom ponajviše,
da l' ću dušu namučenu priljubiti u Edenu
uz djevojku ozarenu koju svi mi snovi sniše... 
Pokušavajući noćima da obnovim snoviđenje Isidore
Uz crno vino i kraljicu bluza N I K A D V I Š E
I samo još opori ukus crnog vina
svaki put podsjeti na tu Isidorinu noć 
Noć bluza, vina, „Gavrana“, samoće, pijanstva i tuge...

„I Gavran ,stvorenje žalno, sjedi stalno, sjedi stalno,
krila mu se oko blijedog Paladinog kipa sviše,
oči su mu zlokob prava, ko zloduha koji spava,
svjetiljka ga obasjava i sjen mu po podu piše;
duša mi se od te sjenke što se njišuć podom piše,
Spasti neće - nikad više!“
Ni danas ne znam je li to bio san jedne noći Samotne,
pijane, zimske... Ili magija starog arhivolšebnika Poa.

Poslednji osmijeh Edgar Alan Poa

tekst: Sabina Karalic
Interpretacija: Anel Herzog Sivrija


Još samo noćas budi utjeha

Naslov originala: La esharu min ehadin
Autor: Ševki ebu Halil
Naslov : Necu se više rugati
Prijevod sa arapskog: Fikret Asad Arnaut
Biblioteka: Priče za djecu

Tekst čitao: Anel Herzog Sivrija
Produkcija: AudioTeatar 2023

Necu Se Vise Rugati

tekst: Nenad Terzić
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Nakon tri sestre rodi se Luka,
blijed i mršav, sitan kô čvorak,
dane djetinjstva pritisla muka,
gricnuo život, a već mu gorak.

Kuća pod pločom, fasada stara,
prozori slabi, promaja bije,
za gladna usta falilo para,
otac već dugo previše pije.

Često bi bio probuđen krikom,
noć bi cijepao šamara zvuk,
majčin plač, gušen očevom vikom
za kojom nastupi jezivi muk.

Zaborav Lujo pronalazio,
pod krošnjom kruške, oko bunara,
jedino tad bi nasmijan bio,
u društvu svoga, malog drugara.

A drugar, Cuko! Veseli lavež,
repićem maše, hitar kô čigra,
dobar i vjeran, nikada davež,
dva mala bića spojila igra.

Kad god su skupa u oku duga,
sreća je čudna, tanana stvar,
drugarstvo činilo da mine tuga,
psić i dijete – savršen par.

Bio septembar, počela jesen,
kada se desi taj slučaj zlehud,
siromah Cuko, igrom zanesen,
odnio ocu cipele nekud.

Svakom je otac da bude dato,
uzeo kolac iz drvljanika,
preplaši malo vrabaca jato,
skičanje bolno i tužna cika.

Tu noć se Lujo iskrô iz kuće,
ponio krišom i stoličicu,
najgušća tama, tik pred svanuće,
anđela osmijeh imô na licu.

Zorom uzbuna, potjera krenu,
kad majčin vrisak jutro zapara,
pogled joj sleđen o prislonjenu
stolicu malu na zid bunara.

A negdje... drugo... gdje slavuj budi,
a ševa pjesmom ka nebu hrli,
gdje nema suza, ni loših ljudi,
svog Cuka Lujo i danas grli.


Lujo

tekst: Predrag Bubanja
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

ČEKAJUĆI GODOA

Na kraju zadnjeg čina
okrećem se i klanjam publici
 
Kostur u crnom plaštu iz prvog reda
bjesomučno aplaudira u praznoj sali
 
Kroz izmaglicu
dopire podrugljivi kikot zidova
 
Kisjelo se smješkam 
i željno iščekujem zavjesu
 
Kikot postaje glasniji
Aplauzi se razmnožavaju
 
B  I  S
 
HA HA HA HA HA HA
 
Skidam glavu
Bacam je publici
I nastavljam igru u nedogled
.......................................
.......................................
.......................................
Nema završnog čina
Nema završnog čina
Predstava još uvijek traje


Čekajući Godoa

tekst: Predrag Bubanja
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

Diskretni Hommage Lady M (XV/XXII)

Pokrivam Te plaštom od mjesečine.    
Možda će moći da priguši svjetlost Tvoju, da ne oslijepim.
Ali i mrak progleda kad se svlačiš.  
Haljina drhti i uzdiše oko savršenih dojki, vitkog Ti struka,
čvrsto svedenih bokova i vilinskih nogu, Draga...
Srpoliki mjesec gleda, ljubomoran, kako hodaš
kroz šumske požare žudnje u očima mi...
 Koraci Ti bude stogode hrastove u parketu i zašume oni, opet,
lišćem što ga ljupko pomjera lahor Tvog glasa.
Kćeri vilinog konjica, uplovljavaš graciozno u krevet
kao lađa u luku tjerana mistralom.    
Lan u čaršavu prestaje da sanja plavu boju svojih cvjetova.
Blještavobijel ozaruje se bojom zrelih bresaka.
Jesi li ga to obasjala svojom svjetlošću ili želi
da se toliko ne ističeš mojim pogledima?
Izvijaš se u opscesni luk  I zoveš me, ne toliko
rukama halapljivim kao pipci meduze, koliko
hipnotičkim sjajem crnih zvijezda,  što kapa
iz očiju Ti.  
Pred Tvojim vratom, labude, bi ustuknulo i sječivo giljotine!   
Grudi su Tvoje zvona sudbine, sladostrasne su kupine na njima  
i uz rascvali roj crnih indika pčela u središtu kukova
kontrast su slonovači Tvog torza...  Tvoje su ruke vojske u jurišu.  
Opržila si me dodirom, Merkator se probudio u meni. 
Dlanovima siječem koordinate tijela Ti otkanog zlatnim peludom mjeseca i zvijezda...  
I rješavam nepoznate u jednačinama oblina i ulegnuća
poput mustanga sa Redonova “Faeton”-a propela si se
Izvila stražnjicu - Dvije savršene polulopte sa pozadine
nimfe iz “Sandrapalove smrti” Ežena Delakroa
i uz strastveni vrisak usisala jarbol mi čunastim spolom.
Samo tren kasnije talasajući tijelom žrvnjem butina
mljela si klip zarobljen u kosmatoj tamnici bedara
i uz tankoćutni zuj karličnog razboja ispredala si,
Svilopreljo, tanano povjesmo sladostrašća nam ...
....................................................................................
....................................................................................
.....................................................................................
Svake noći navlaš isto snoviđenje.   
Ponovo Ti u njemu, svećenice Erosa.  
Znojno razočarenje buđenja u zoru
i uzaludno tkanje novog, od restlova potrošenog sna.


Diskretni Hommage Lady M (XV/XXII)

Ko se krije iza reči 

tekst: Monika Tubić (Novi Sad)
interpretacija: Anel Herzog Sivrija (Sarajevo)
---------------------------------------------------------------------------

Opet...opet su me zatekle
neke dosadne minute
u bezživotnoj tromoj noći.
Kazaljke sporim ritmom odborojavaju
preostalo vreme do zore,
san nikako da mi se prikrade,
da me uplaši i otera u krevet.

Mark Stefani_-The shadow of your smile
tiho svira sa You Tuba kroz slušalice
što su mi novi modni detalj postale.
Palim cigaretu, hm spičila sam opet celu kutiju...

Sama sam a kao da je to prvi put...
Na ovo bi neko rekao,
,,Kako sama imaš ceo Facebook?",
eh a na chetu online samo jedna osoba
a sa njom retko (kada) pričam.

Pitam se gde su svi ovil judi?
A pa da! Radni dan je, sigurno spavaju
ili možda kao i ja za kompom
besmisleno u monitor gledaju...

Bling trgao me je zvuk pristigle chet poruke.
,,Ćao, pa gde si ti?"
,,Ćao ćao,evo me." i krenulo je tipkanje o zdravlju,
šta se radi u životu
redom sva ta dobro poznata 
iz pristojnosti postavljena pitanja.
I onda je usledilo zatišje pred buru...

,,Tebe sam čekao."
,,Zašto,trebam ti nešto?"
,,Da!"
,,Šta te muči? Reci."
,,Muči me... kako da postaneš moja."
,,Opa, vidi malog. Šta te spopalo?"
,,Ništa! Samo želja za tobom."
,,To je tebi samo?"

...i baš kada sam krenula da ga zaustavim 
u nameri da mi bilo šta kaže
da ga podsetim da na mojoj desnoj ruci
još uvek burmu nosim,
da sam žena samo za jednu ljubav
i jednog čoveka,
krenuo je u pisanje svog muvatorskog eseja.

Pisao mi je kako bi me mazio,pazio
poljupcima uspavljivao i budio,
usnama proliven med sa moga tela kupio, 
oči mi prekrio svilenom maramom i jagodama hranio,
šampanjcem žeđ mi gasio...
,,9/5 nedelja"

Pisao je kako pored njega ja ne bih sedela
u sitnim satima za kompom 
nego bih bila čvrsto u njegovom zagrljaju 
zarobljena dok mi čita najlepše ljubavne stihove,
zvezde u mojim očima izbrojao 
i u zoru dok se sunce rađa samnom 
ljubav vodio...
,,Romantik"

Pisao je kako bi me gradom
na čarobnom ćilimu provozao,
na obali Dunava od kamenčića 
za mene srca duž celog keja napravio.
Da bi me kao najstrožu tajnu čuvao
sakrio od sveta i svojim
svetim gralom me proglasio...
,,Dete"

Sedela sam prilepljena za stolicu,
pitala se odakle sve ovo?
Čime sam zaslužila ili
čija sam neslana šala za zabavu postala?

,,Tu si?"
,,Da!", a gde bih bila?
,,Što ćutiš?"
,,Mislim se...", još me pita?
,,O..."
,,Da li mi ti to net romansu nudiš?", 
upitala sam ga mojim laskanjem 
nahranjenim egom...

,,Zašto samo net, 
mogli bi i live..."
Na ovo sam podigla obrve,
napučila usne
i načela novu dozu nikotinskog 
sadržaja...

I krene naše prepucavanje rečima
zašto mu ne odgovaram, 
zašto ne prihvatam ovu igru...
a već sam mu bila rekla.

Mogla sam još hiljadu razloga da mu dam...
Da li bi imalo smisla?
Možda jesam sama 
ali potrebno je mnogo više
da se otopi santa leda što je
Titanik potopila.

Ruku na srce...
posle njegovog truda da mi 
unese malo boja u noć
nisam mogla da mu kažem...

,,Sve je to lepo ali je neizvodljivo
na sve predhodno pomenute razloge
dodaću jedno pitanje
,,Šta ako si žensko?"

Ko se krije iza reci

Trampolina

Tekst: Monika Tubić ( Novi Sad )
Interpretacija Anel Herzog Sivrija ( Sarajevo )
----------------------------

Seoska slava se opet slavi u našem malom mestu.
Ringišpili, šareni baloni,plišane mede, šećerna vuna,svilene bombone,
dečja cika vriska žamor 
ljudi su opet tu, 
na tezgama vašarskih prodavaca.
Prolazim pored svih tih đakonija
zastanem ponekad kao nešto mi se svidelo ali nije...
Sve me podseća na tebe!
Srce ztareperi u trenu, 
neobuzdani uzdah otme se iz grudi 
i poleti u zagrljaj suludom svetu. 
Idem dalje, tražim onaj naš svet i eto ga!
Neka druga deca se nalaze u njemu. 
Stojim kao uklesana u stenu 
i znam da se u mojim očima vidi tuga.
Slike sećanja se ocrtavaju na licu mom,
iz straha da ne budem otkrivena 
obaram pogled zakivam ga za tlo.
Stojim u moru ljudi a sama sam.
Vrisnula bi da pustim svu tu bol što me lomi,
samo jedan tren nedostaje da izgovorim reč:
,,Umreću!"
Imam svu slobodu ovoga sveta a nemam kud,
svaka staza kojom bih da krenem posuta 
je krhotinama naše priče.
Mogla bih ali hrabrosti mi fali, 
predugo sam dopustila da mi srce krvari.
Crvenu boju ne vidim više.
Znam da sam htela mnogo 
ali sam zauzvrat dala ti sve što sam imala.
Nestalo je sve rekom suza odnešeno, 
brane su pale i nije bilo ničega da tok zaustavi.
Ko odlučuje ko koliko treba da?
Ko ima pravo da prima,da pita, da želi, da kune? 
Ko to odlučuje ko je slab, poražen, 
ko će istinu bez reči reći?
Ko će proglas pravila objaviti 
da onaj ko gubi ima pravo da pati,
da ima pravo za milost da moli.
Nema niko!
Nijedna lepota ovoga sveta, 
nijedna nadprirodna sila 
ništa ne može izmučenu dušu ne da izleči, 
ni približno da zaleči.
Dižem pogled.
Naviknuta da tražim putokaze,
znakove, ukaze na odgovore moje
vidim kako su se neka deca vinula do neba, 
nevino ne znajući šta ih čeka.
Nekad smo i mi tako na tom istom mestu, 
na toj istoj spravi tako skakali
sada su se opruge,
kanapi,konopci pa čak i zlatne strune naše trampoline pokidali.
Vlasnik ga sklanja kao istrošenu cirkusku nakazu 
koja ne služi ničemu više.
Vreme je da se poslednji podsetnik 
nečega našeg sa dubokim naklonom oprosti od slave,glamura 
i od bitki nebrojanih ratova, 
suludih nadanja da će biti druge prilike 
i da će na našoj trampolini ponovo sreća da zaigra 

Trampolina

ENES KIŠEVIĆ - OPORUKA

FACEBOOK - - - https://www.facebook.com/dijakovdamar

INSTAGRAM - - - https://www.instagram.com/sivriya

SOUNDCLOUD - - - https://soundcloud.com/sivrija

YOUTUBE: https://www.youtube.com/channel/UC6yy5wq_018x8PpVTcc-SNg

If you like this video, please SUBSCRIBE for more. Like, comment, and share the poetry!

VOICE: A.H.Sivrija

TEXT: Enes Kišević

EDITOR: A.H.Sivrija

Tekst na početku videa: Rade Šerbedžija iz knjige "Do posljednjeg daha" -- govori: A.H. Sivrija

MUSIC: Emotional Sad Piano Music | Touch - Mattia Cupelli | Compose --- https://www.youtube.com/channel/UCqsGQVl-_k5qGE-PwGKO5DA

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

OPORUKA

Kćeri i sinovi moji,
Ne dijelite se u kući
koju vam ostavljam,
ona će i poslije vas ostati.
Spomenite se pri objedu
da će još neko iz tih posuda jesti.
Usta otvarajte jednako za istinom
kao što ih za kruhom otvarate.
Ne dopustite novcu
da bude vredniji od vas.
I kad padate u blato,
padajte kao sunce.
Budite dobri prema vodi:
spomenite se Majčine utrobe
koja vas je s vodom donijela.
Spasite zrak svoga tehničkog uma,
jer nema tog izuma
koji će vas naučiti živjeti bez zraka.
Hranite radoznalost.
Hranite ljepotu.
Hranite ljubav.
Putujte.
Govorite jezik naroda
u kom se zadesite,
ali se vraćajte korijenju
kao potoci izvoru svome.
Dotičite svoje riječi rukama.
Ne otuđujte se od prirode.
Činite dobro i njoj i ljudima.
Spomenite se:
da ste iz ništa dosli,
da se u ništa vraćate,
i da ništa nije dragocjenije
od života
koji u trajno naslijeđe
ostavljate svijetu.
I ne žalite za mnom.
Žalite za mojim neznanjem.
Dosta me je zemlja hranila, 
sad vrijeme je da ja zemlju hranim.

Emotional Sad Piano Music

Enes Kišević - Oporuka

tekst: David Milutinović
muzika: David Milutinović
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

ZADRŽAVANJE PROLAZNOSTI

Jasno vidim
priliku u senci
ženi jedno
vredno u životu
mimo svih tih
volonternih dela
njoj je bitno
sačuvat' tu lepotu
što duže...
 
Ja se krilima pomaljam 
u poetskoj večeri
i mislim senilnim
korakom preći
sve one vetrovite
bare...
 
Tamo nesretni puza
po zemlji...
 
Višak ruke plaća
piće svečanosti
mamuran je 
boem opsednutosti...
 
Njemu daruj misao
rekvijem o sreći
daruj...
I prosledi meni!

Zadržavanje prolaznosti

tekst: Amila Alić
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

SRODNA DUŠA

Sjedim tako na pučini i posmatram zalazak sunca. Misli mi, kao i prethodnih dana,  lutaju dalekim prostranstvima pronalazeći bezbroj pitanja. Većina ih je, čini mi se,  dobila bore čekajući na pravi odgovor. A onda, iznenada, moje misli nailaze na zanimljivo pitanje kojem posvećujem svu svoju pažnju. Potpuno skoncentrisana na to ne osvrćem se na okolinu i uporno postavljajući si stotine podpitanja tražim odgovor. Ali,  nije tako jednostavno. Zapravo, to je kao potraga za biserom..

Gdje se nalazi osoba koju ću smatrati smislom života? Da li trenutno spava, čita knjigu, razgovara, obilazi gradove o kojima će mi znati satima besjediti ili pak poput mene razmišlja o svojoj srodnoj duši? Jesmo li se već negdje sreli  ili možda upoznali, a da toga nismo ni svjesni? A, ako se još ne znamo kada ćemo napraviti taj sudbonosni prvi korak? Hoće li na našu budućnost uticati blizina ili je daljina ta koja nas je odlučila spojiti? Po čemu je poseban? Kako izgleda? I zašto ću izabrati baš njega, zašto ne nekog drugog? Kako ću znati da je on taj pravi?

Sve mi je to pomalo čudno, pa i samo razmišljanje o srodnoj duši. Ujedno me i plaši i daje snagu da se borim sa svim nedaćama i da ne posustanem pred izazovima jer će me jedino uspjeh dovesti do cilja. A, moj cilj je ON, ONAJ čiju ću dubinu stalno otkrivati, iako ću ju dobro poznavati. ONAJ s kojim ću se savršeno nadopunjavati. ONAJ onaj kome ću čitati misli i dati mu odgovor prije nego postavi i pitanje. ONAJ koji  je drugi dio mene. ONAJ koji će me nakon godina provedenih zajedno  pogledati  tako da se smetem kao zaljubljena klinka. To je ONAJ  uz kojeg ću biti potpuna i spokojna jer sve, što je bilo prije, što je sada i što će biti, ima smisla.

Ispostavlja se da je  potraga za srodnom dušom uistinu slična potrazi za biserom, teško ga je pronaći ali kada uspiješ shvatiš da se trud ipak isplatio. Imaš nešto unikatno, divno, neizmjerno drago i vrijedno svake borbe.

I sada dok me zapljskuje val  koji najavljuje dolazak hladne noći, shvatam da kroz stihove pjesme nalazim djelimičan odgovor , koji govori o tome da je ljubav  igra u kojoj  ne pali blef jer se srce otvara teže nego najbolji sef..

Srodna dusa

tekst: Mehmedalija Mak Dizdar
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

PORUKA

Doći ćeš jednog dana na čelu oklopnika sa sjevera
I srušiti do temelja moj grad
Blažen u sebi
Veleći
Uništen je on sad
I uništena je
Nevjerna
Njegova
Vjera
I čudit ćeš se potom kad čuješ kako
Ponovno koracam
Tih po gradu
Opet te
Želeći
Pa tajno ćeš kao vješt uhoda sa zapada
Moje želište sažeći
Do samog dna
I pada
I reći ćeš onda svoje tamne riječi
Sada je ovo gnijezdo već gotovo
Crknut će taj pas pseći
Od samih
Jada
A ja ću začudo još na zemlji prisutan sniti
Pa kao mudar badac sa istoka
Što drugom brani da bdije i snije
Sasut ćeš
Otrov
U moj studenac
Iz koga mi je
Piti
I smijat ćeš se vas opijen
Kako me više neće
Biti
(Ti ništa ne znaš o gradu u kome ja živim
Ti nemaš pojma o kući u kojoj ja jedem
Ti ne znaš ništa
O hladnom zdencu
Iz koga ja
Pijem)
Sa juga lukav robac prerušen kao trgovac
Vinograd ćeš moj do žile sasjeći
Pod nogama ubogim da
Bude manje hlada
I ponor veći
I više glada da ima
U staništima
A ja ću ti ovako iz daljine
Svoju prastaru
Istinu
Izreći
(Ti ne znaš ništa o znacima vinograda
Niti vinogradara
Njegovog
Ti ne znaš vrijednost takvog dara)
Da tavorenje moje na tvrdoj zemlji
Veoma je kratko
Ali opako
Ništeći njegove prave pojave
Utvrđuješ ti
Upravo tako
Njegove
Jave
I
Njegove
Sne
Oružnik si najzad najstrožiji
I istražnik božiji
Krvav do očiju
Do očaja
Bijesan
Od borbe
Za žive
I mrtve
Robe
Zapalit ćeš me znam na kraju priče
Zapalit ćeš me znam
Na tvojoj presvetoj
I svijetloj
Lomači
Koja
U
Tebi
Eto
Već
Niče
A ja se na tome tvome strasnom
I strašnome
Stratištu
Neću
Niti
Po-
MaĆi
I bit ću vjeruj kao stranac kamen
Dok posao svoj ne svršiš
I ne svrši
Posao
Tvoj
Plamen
Taj kraj takav slavit će
Tvoj trikrati
Amen
Amen
Amen
Na mome mjestu
Ležati će pepeo
Za kojim će se otimati žene
Al ostat će zato poslije mene
Na prvoj kamenoj gromači
Iz nekih dobrih
I bolnih ruka
Procvala
Cvjetna Poruka
Kada učini ti se da cilj tvoja je
Svrsi tvojoj najbliža -
Znaj da jest
I tijelo to
Njegovo
Bilo
Samo
Časita
Njegova
Hiža
Ti tijelo dakle njegovo tek uze
A tijelo to bijahu za njega -
Zatvor njegov
I njegove
Suze
(Ne rekoh li ti već jednom
Da o meni zaista ne znaš ništa -
Da ne znaš ništa o mome luku i strijeli
da ne znaš o mome štitu i maču
Da nemaš pojma o tim
Ljutim oružjima
Da ne znaš ništa o mome bijednom tijelu
Niti kakav on žarki plamen
U sebi
Ima)
Čekam te
Jer te znam
Doći ćeš opet jednog dana
(Zakleo si se čvrsto na to
Na kaležu na križu na oštrici mača
Pijan od pojanja prokletstva i dima tamjana)
Pa
Dođi
Navikao sam davno na tvoje pohode
Kao na neke velike bolesti
Što stižu iz daleka
Kao na goleme ledine i strašne vode
Što donosi ih sve jače
Ova noćna rijeka
Tmača

Poruka

govore: Irma Sivrija & A.H.Sivrija
tekst: TIn Ujević
foto: KT (preuzeto sa portala 
https://www.nedjelja.ba/hr/multimedija/foto-dana/suton-u-covjeku-tin-ujevic/4794)

Suton u čovjeku

Ne može sve što se voljelo da se drži,
Nemaju sve stvari neprekidne veze.
Mnogi list čeznutljiv gorko sunce sprži,
Cijeli komad duše ugine od jeze.

Ima i u meni hladan hodnik smrti,
Ima trijem kostura i dvorana leša.
I u mozgu mojem mlinica se vrti,
A drage ljubavi trg nemilo miješa.

Tko smije da kaže: srce žrtvovati?
Ipak srce vene, dio za dijelom.
Izgubljeno nikad više se ne vrati,
Nikada se više nadat srcu cijelom.

Nisam umro jednom, nego dva-tri puta.
Pitanje me muči: što mi još preosta?
I samo nevrijedni kakav trag moj pluta.
Kad mogu da volim, često već je dosta.

Sklonosti i sreće gade borca trijezna,
Koji ne oprašta izgubljenu meku.
Svak se čudi novom, i već nitko ne zna
Kad pogibe jedan svijet u čovjeku.

Tin Ujević - Suton u čovjeku

tekst: Viki V.
interpretacija: Anel Herzog Sivrija

NEMIR MOJ

I bijah mač pod rebro svoje
videh sever  umesto juga
kišom često hodih
daleko beŠe duga
i tako ja divanim
iz dana u dan
čas putujem čas u bezdan ronim
lepo bi bilo da sa usana znam da čitam
ono što se odšuti da naslikam
haman ja tako divanim
u svet puno ne zalazim
i kad zađem...
ja isto ono tražim
ponovo u krug da rastekbirim
ima l' početka i kraja
vazda sam tu..ni tamo ni vamo
vagam između dva vremena
između dve reči
bivala sama ili ponehari u nekoj družini
ja i dalje tražim..tragam
 
znate l' šta?
naslućujete l' bar?
ja u svemu vidim znak
svaka nota..ili reč..misao
vodi me traženom
i deveram ti ja tako demirli duše....
deveram...
pa se ko potok izlijem..zašutim..zažmirim...
zapenim ustalasalo more..uspavanu pticu probudim
pa poletim
jedna reč mi malo..vinem se visoko
pod podnožje nebesko
pa se zarumenim..postidim se ogromnog svemira
postidim se male želje
onako detinje se nasmešim
pa velim

dobro došao svete..ja ne znam s koje sam planete
s kog kraja sam doletela
ali svete ja znam da sam tvoje dete
dete svemira puno nemira

Nemir moj

interpretacija: Anel Herzog Sivrija
tekst: Musa Ćazim Ćatić
Koristen materijal pri montazi:

https://www.youtube.com/watch?v=eU5TIIcdw3M 
Teşrik Tekbiri ve Salavat-ı Şerif - Itri

https://www.youtube.com/watch?v=R2dBzi8D6ho&t=189s  
Kurtlar Vadisi Irak - Dua ve Zikr Sahnesi

Lejlei-Kader, Musa Ćazim Ćatić

text: San o hafizu, Dunjaluk --> Adis Ahmethodzic --> Sarajevski John Doe

music: B minor by Arulo--> https://mixkit.co/free-stock-music/tag/vocals

Foto: Preuzeto sa: https://www.sarajevskijohndoe.com/

vocal: A.H.Sivrija --> Audio Teatar

Instagram: @sivriya
                   @audioteatar
Twitter:      @audioteatar
Facebook:  @audioteatar

B Minor

San o hafizu-Dunjaluk-Adis Ahmethodzic-Sarajevski John Doe

Text: Neža (Janja) Kalfić 
@nezakalfic www.instagram.com/nezakalfic

Music: The Long Road by Ahjay Stelino
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija 
@Audioteatar www.instagram.com/audioteatar/


Zastani mila moja
Ne zatvaraj oči pred boli, pobjeći ne možeš od sebe
Ne zatvaraj oči pred svim što ti smeta, 
neće se u mraku ništa promjeniti
Ne trči bezglavo, bez cilja, stići ćeš na odredišta koja nisu tvoja
Ne grli tu poznatost samo zato što sigurnost pruža
Zastani, udahni, daj sebi vremena
Da se mutna voda predodžbi života izbistri
Da se pogled izoštri
Da se staze života poslože
Da znaš kamo ideš
Onda ćeš lako koracima smjer dati
Ne zatvaraj oči pred iluzijama
Kaži ne svemu što ljubav nije
Nek te ljepota odlučnosti miluje
Da daš sebi dozvolu da ti bude dobro
Da imaš pravo na mir
Na zagrljaje i ples , na smijeh do suza
Na ljubav koja snove izgrađuje
Na čvrstim temeljima povjerenja
Širom otvorenih očiju
Umom koji se novim spoznajama otvara
Istinom koja sunce na svojoj površini odražava
Uzmi ju za ruku mila
I ne zatvaraj oči
Pred sobom, o svemu što u zidove tišine
ugrađuješ
Zastani, duboko udahni
Otvorenih očiju
Hrabrost udahni
Pusti da se izbistri voda
Da se izoštri pogled
Kad se staze poslože
Svaki korak će biti lakši
Otvorenih očiju
I razgibanog uma.
Stići ćeš na odredište
Gdje tvoje srce ljubavlju kuca
Gdje rasplesane želje
U zagrljaj te zovu
Gdje izgradjeni snovi
Ljubavlju odišu
Samo ne zatvaraj oči
Pred svijetom svojih mogućnosti
Mila moja.

The Long Road

Zastani Mila moja text: Neža Janja Kalfić govori: A.H.Sivrija

Text: Amina Kurbardović
https://www.instagram.com/raakibah/

Music: Romantic Vacation by Ahjay Stelino
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar https://www.instagram.com/audioteatar

Dato mi je, rano,
Odmah pri rođenju;
Komad praznog papira
I jedno čudno pero.

Koracima malim,
Izvjesno sam vrijeme
Išao ka njima
Bez znanja i svijesti.

Hodao sam tako,
Bez tereta i brige,
Sve dok nije pero
Na dohvat ruke bilo.

Ne znam da li s željom
Ili, prosto, morah,
Ugrabih pero
Pa pisati htjedoh.

No, rekoh vam, čudno pero!
Pisat stade svaki korak.
Tad se, uplašen, bijegu dadoh,
“Kukavica” počelo je pisat.

Zbunjen i ljut,
Koracima teškim
Tražio sam metu.
“Papir!” sjetih se.

Koliko i pero
Papir čudan bješe.
Ne može se zgužvati,
Pocijepat, nit’ spalit.

Gubio sam nadu
I mrzio dan kad dotakoh pero,
Dok je ono i to
Bilježilo vješto.

Pogledah onda lijevo - zapisuje!
Desno pogledah - zapisuje.
Zapisuje i kad mrko gledam ljude
A ni osmjeh ne izostavlja.

I počeh, slabašan
K’o u trenu pri rođenju,
Da mu diktiram
Osmjehom, dobrotom...

Sve dok, kroz ono
Što zasigurno iskusiti moram,
Ne shvati da treba napisati:
“Rukopis se ovdje završava.”

Romantic Vacation

Rukopis se ovdje završava text: Amina Kurbardović govori: A.H.Sivrija

Text: Merjem Jasavić
https://www.instagram.com/detevenere/

Music: A Voice from The Past by Eugenio Mininni
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar https://www.instagram.com/audioteatar

šta ima to u dimu
i hladnom vremenu oktobra
što te tera da tiho
svoje suze gutaš?!

šta ima to u noći
i vetru što polako duva
pa te čini dalekom
i distanciranom od sveta?!

šta ima to u tebi
i tvojim svetlucavim očima
što me tera da te
svim bićem i srcem volim?!

a šta ima to u nama
i našim pogledima nemim
pa te kroz njih snažno grlim
i bežim daleko odavde?!

šta ima to u nebu
i zvezdanim stazama širokim
što me tera da na tebe
ovako kasno mislim?!

A Voice from The Past

Oktobarska noć text: Merjem Jasavić govori: A.H.Sivrija

text: Marija Filipović
https://www.instagram.com/marija.filipovic.autor/

music: Feeling Good by Diego Nava
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @AudioTeatar

KNJIŽEVNOST KAO NAČIN POSTOJANJA Da li su svi ljudi isti? Da li, kada bismo zavirili u nutrinu jednoga, hotimično zbog svojih specifičnih sklonosti izabranoga, da li bismo našli njegov kvalitativni sastav drastično i zastrašujuće drugačiji od onoga prosječno prihvatljivog čovjeka? Da li bismo se zapitali šta takav čovjek misli, kako osjeća i doživljava postojanje i sebe, nismo li mu baš mi gori stranci od duhova velikana sa kojima se druži kroz knjige? Možemo li zamisliti bol koji takva osoba osjeća u svom svakodnevnom životu? Možemo li zamisliti jaz, jaz od kojeg ona, možda, i umire, između nje i svijeta? Odgovori na ova pitanja su mnogo strahotniji, teži i mučniji nego što se usuđujemo da mislimo. Oni pravi, istinski vanzemaljci su upravo takvi ljudi, ili, možda, takav čovjek kojeg vidimo da živi i kreće se pored nas, naizgled kao i svi ostali. Jesmo li se ikada stvarno zapitali kako je njemu, pokušali da osjetimo njegovu unutrašnju stvarnost?
Razmišljamo li mi o tome da on od površnosti gine? Razmišljamo li o tome da je on bolno nezadovoljan svijetom, i njegovu veliku patnju koju mora da osjeća jer zna, više ne sumnja, nego zna, da za njega ovdje nema sreće? Da uobičajeni savjeti nisu, niti mogu biti zaista djelotvorni? Možemo li zamisliti tako strahovitu usamljenost kada u sebi plačemo jer prave srodnike duše nađosmo samo među stranicama knjiga? Vi, koji me gledate, stranci ste mi, znate li to? Stranci ste, ako i ne pokušate zamisliti borbu unutar mene, dvije različite strane ličnosti koje se bore i koje se ne mogu pomiriti. A strašno je i pomisliti da se ne mogu pomiriti! Dah ludila lebdi oko te činjenice. Jedna, koja zna da ne može biti ni pojmljena ni shvaćena, i druga koja će se uprkos tome boriti da ostvari makar i minimalnu povezanost, nadajući se da će ona ipak biti dovoljna da je sačuva. Možemo li zamisliti bolest od koje takvi strahuju, strepeći svakog časa kako da prevladaju kobni i sudbonosni jaz, a osjećajući p
marija.filipovic.autor's profile picture

osjećajući pritom da to nije moguće? Sada, možda, pomalo i slutimo kako izgleda književnost kao način postojanja. Ali naša slutnja njima nije dovoljna, i zato opet ostaju sami sa sobom. Stvaralaštvo zahvata cijelog čovjeka, ono je sama njegova srž. Upliće se u svaki molekul bića, gradeći i krojeći piščevu zbilju. Realnost doživljava metamorfozu, preobraća se u materijal i građu za naš naredni roman. Gradimo svijet, i gradimo ga krvlju, gradimo ga moćima našeg kolosalnog duha, tako sposobnog da pojmi i obuhvati cjelinu; gradimo ga moćima našeg kolosalnog uma, tako sposobnog da shvati svrhu, smisao i istinu. Beskonačnost živi u nama, a gledamo u konačnost. Svaka naša misao je Bog, a opet moramo trajati svakog dana. I zato, ako nas primijetite, zapitajte se. Stvaraoci, stvaramo idealan svijet, ali stvoriti ga nećemo; plačemo i grcamo jer ništavnost ovog vidimo. Mučeni mišlju, živote naše živimo.

Feeling Good

Književnost kao način postojanja text: Marija Filipović govori: A.H.Sivrija @AudioTeatar

text: Petra Radović
https://www.instagram.com/petraa_radovic/

music: Driving Ambition by Ahjay Stelino
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @AudioTeatar

Bila je proleće u telu žene
Prava Mesečeva kći
Pred njom bi se i Sunce postidelo
Pa kako ne bih ja?!
Jer u celom sazvežđu nije bilo zvezde
Koja bi sijala poput nje
Evo ovde sam je bas lepo, pesnički opisao
Ali pred njom stojim nem
Rumen u licu kao dečak
Jer ne mogu da sakrijem
Ono što ne umem da kažem
Oprostite mi, paša
Ja sam silno voleo Vašu kćer
A ona? Ona je samo bila lepa
Lepog lica
Ne i srca!
A ona? Ona je bila gorda i besna
I svoje lepote svesna
Maštala je o kućama, vilama
I želela moć svim silama
Lepe žene su vladale svetom
Rekla mi je jednom
O, da lepe žene su vladale svetom
Sve dok ih nisu pogubili
Presvetli paša, ja se ne kajem
I evo ovde zakletvu dajem
Da bih opet učinio isto
Nisam želeo krv na svojim rukama
Ako Vam je za utehu i sam ću
Umreti u mukama
Zato odmah isučite mač
I ne obazirite se na majčin plač
Odrubite mi glavu!
Jer ja još uvek verujem da ću biti njen
I da će me tamo gore
I da će me nekad negde
Ipak voleti!

Driving Ambition

Mesečeva kći text: Petra Radović govori: A.H.Sivrija  @Audioteatar

text: Kristina Milutin
https://www.instagram.com/kristina_milutin/

Music: Classical 9 by Jonny S.
www.mixkit.co/free-stock-music
Voice and Editing: A.H.Sivrija @Audioteatar
https://www.instagram.com/audioteatar/

Kad me zagrli moja majka,
život postane prava bajka.
Kada ruke stegne oko mene
obrazi mi se od sreće zarumene.

Oko majčino sija kao sunce,
njeno je meko srce.
O svemu mogu pričati s njom,
ona ima posebno mjesto u srcu mom.

Najtoplija je majčina duša
rado moje probleme sluša.
Ona ima srca dva
za svaki problem savjet da.

Bez nje srećna ne bih bila,
hvala ti na svemu majko mila.
Da te nema ni mene bilo ne bi
za sve što imam zahvalna sam tebi!

Classical 9

Mojoj majci text: Kristina Milutin govori: A.H.Sivrija @Audioteatar

text: Ana Stojković

music: War Cry by Michael Ramir C.
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @audioteatar

Reči me pevaju dok zatvaram usta
Pokušavaju da se otrgnu od neprobudjenih misli.
Ukočenost u meni zanemela.
Nisam se dovoljno predala svojim iskonskim snovima.
Ako je potrebno da suze natope papir neka ga poplave
Ja više nisam ničije ćebe za plakanje.
Onog trenutka kada zaboravim da postojim
Doći će vitez da me odnese.
Postoji dan kada ništa ne funkcioniše
I veče koje ne zaodevaju boje.
Nisam našla mir ni u sopstvenim rečima.
Pričaju me kao kafanske ulice.
Žurno izlaze iz mene
I tiskaju se jedna o drugu ne nalazeći vreme
Da se organizuju
I otpetljaju uspomene.
Ne čujem korake druge
Telefon ćuti i podseća
Da sam sama dok ne zazvone
Prave reči kroz mene.

War Cry

Reči (2006.) text: Ana Stojković govori: A.H.Sivrija @Audiotetar

text: lirskoja
https://www.instagram.com/lirskoja/

music: We'll Be Okay by Michael Ramir C.
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @Audioteatar
https://www.instagram.com/audioteatar/

Kad bih ti morao reći
sve što ne moram
(kao da išta moram)
sve što jasno znaš
sve što sam možda već i rekao
ponovio bih ti
istine u koje se više ni ne sumnja
ali bih ti šapnuo i nešto
na što bi zastala
i razmislila malo
o starim riječima
malo drukčije složenim

Kad bih ti morao reći
najvažnije što znam
radije bih ti pokazao
i ostao bez pozdrava
odrekao se rastanka
i snašao se
u tvojim rukama
u kojima sam se
odavno našao

Kad bih ti morao reći
bilo što
kada bi odjednom od mene tražila
da koristim ono
čime se ti najviše služiš
kada time zamijeniš šutnju
ne bih znao
šutio bih

Kad bih ti morao reći
ne bih te volio
a ti mene
ne bi poznavala

I zato ti ne moram ništa reći

We'll Be Okay

Kad bih morao text: @lirskoja (instagram) govori: A.H.Sivrija @Audioteatar

#text: Amina Selmani @aminaa_sel

#music: Classical 2 by Jonny S.
www.mixkit.co/free-stock-music

#Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar 

„Sanjaćeš me noćas?“

netremice me gledaš
tražeći u mojim #zenicama
skrivene znake što čuvaju #istinu
kao što Ronini čuvaju #pravdu

„Sanjaćeš me #noćas?“

jesam li ikad u #životu
bio svedok tako milog #pogleda?
tvoj sam od prvog pogleda u oči
u njemu sam sebe video,
znajući da se u mom ti ogledaš

Nije li to #ljubav?

„#Sanjaćeš me noćas?“

sramežljivo obaraš pogled na zemlju,
#usne ti se miču i zalaze duboko u obraze
otkrivajući jednu sitnu jamu
na desnom obrazu

„Sanjaćeš me noćas?“

a koga bih drugog prihvatio kao stanara
#snova?
...
Srce mi tuče kao čekić sudije
na krivičnom suđenju

Jesam li okrivljeni,
ili državni tužilac?

Jesam li na doživotnu zatvorsku kaznu
sanjanja #tebe svake noći
osuđen zbog #ljubavi iz nehata
ili s predumišljajem?

Po kom sam ja to zakonu
ostao dužnik našoj ljubavi?

„Sanjaćeš me noćas?“

sanjaću te, kako da te ne sanjam?
tvoje mi je noćas svaka #noć
poslednjih jedanaest godina

Ne žalim se,
moja minula #srećo,
dokle god kad oči sklopim,
umoran od sudbine
što se poigrava životima
kao pijunima na #šahovskoj tabli,
vidim jasno tvoje #iskrene oči

Classical 2

Sanjaćeš me noćas text: Amina Selmani govori: A.H.Sivrija @AudioTeatar

text: Martina Dasović
https://www.instagram.com/__dasart/

music: Classical 6 by Jonny S.
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @Audioteatar
https://www.instagram.com/audioteatar/

I kada mi bude toliko teško
Da osjetim svaki organ kako pulsira
Da mi se vrti u glavi
Da ne znam je li ovo san ili java
Pročeprkat ću po kutiji sjećanja
Tamo ću naći mog tatu
Kako dolazi kući s polja
I pita me gdje ti je ona haljina da ju zašijem
A ja samo gledam razmišljajući
Je li tamnija njegova koža sva od Sunca i prašine ili noć vani.
Tamo ću naći moju mamu
Kako pakira kofere i pravi si sendviče za put
Ide raditi i neću je vidjeti sigurno nekoliko mjeseci
Pita me na telefon jesam li popravila onaj zub
Dok joj ruke krvare od pranja bezbroj bijelih tanjura
Ne zaslužujem vas
Hvala. Kako da vam uopće zahvalim?
Riječi su smiješne.
Djela još nisu izmišljena za vas i vaša čuda.

Classical 6

Oda mojim roditeljima text: Martina Dasovič govori: A.H.Sivrija

text: Emina Čamić
https://www.instagram.com/eminaaa.21/

Music: New Bass 01 by Lily J
www.mixkit.co/free-stock-music

Voice and Editing: A.H.Sivrija @Audioteatar
https://www.instagram.com/audioteatar/

Ruke su okupane krvlju.
Crvena tekućina,
kao med sa laktova kaplje.
Savjest peče,kao pčelinji ubod.
Nema više čovjeka kod
voljeh.

Ležim na betonskoj postelji,
a kao da srce na iglu naslonih.
I nebo koje gledam,
kao da se pripija uz koje grudi.
Riječi izviru kroz zjenicu oka.
Grkljan se čini tuđ.
Guši me svaka riječ,
čak i prosta.

Na vrhovima prstiju varnice gore.
Smrt osluškuje moj dah.
Privila se uz moj vrat.
Promatra žilu kojom će poteći.

U bunilu mi nalikuje na vodu.
Ugasit će me.
Kao fenjer.
Nepotreban i ostarjel.
Tek mi je osamnaest.

New Bass 01

Ruke text: Emina Čamić govori: A.H.Sivrija @Audioteatar

#Pjesma broj 33 Darivanja #Poezije je završena. Ako želite poslušati pjesmu potražite #AudioTeatar na Youtube ili Soundcloud. Link se nalazi u Bio. Ako vam se sviđa projekat Audio Teatar onda kliknite Follow i Subscribe mnogo bi mi značilo. Hvala. Svi koji su poslali svoje tekstove do 8.11.20. bit će pročitani. Ali s obzirom na veliki broj zahtjeva ja vas molim za strpljenje. Hvala na #slušanju.

#text: Ivana Petrušijević
@tajna_kljucaonica

#music: I've Been Careful by Eugenio Mininni
www.mixkit.co/free-stock-music

#Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar 

,,#Mila, doživećeš ti još mnogo #padova, mnogi će pričati #laži tebi iza leđa a sasvim drugu #priču tebi u lice. Mnogo puta ćeš uplakana otići na #spavanje sa možda mračnim #mislima, ali nek ti u glavi uvek bude jedno pravilo.
Da, isplači se između četiri zida, lomi sve oko sebe dok ti #oči plivaju u #moru, vrišti iz sveg #glasa, izbaci sve iz sebe... ali kad izađeš van ta četiri zida, ono što se tamo desilo ostavi iza sebe.
Popravi šminku i fruzuru i nabaci #osmeh na lice. Svi oni žele da vide onakvu tebe kakva si bila dok si stajala sama između četiri zida, crvenih očiju i razmazanom maskarom. Zbog toga im nemoj priuštiti to #zadovoljstvo. Pokaži svima da si jača od svega što ti se dešava i da ćeš, bez obzira što možeš sebi da oduzmeš #život i da odustaneš od svega, nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo. Jer si jača od onog što ti se nudi. Iako si do sada mogla da se slomiš bezbroj puta, nisi. Stani ispred #ogledala i zapitaj se zbog čega.

Šta je to što te čini jačom iz dana u dan? Šta je ono što te gura napred i daje snagu da preživiš i nastaviš da živiš... jer se sve stvari s razlogom dešavaju. Da se jedna od tih stvari nije desila ti možda ne bi bila ista. Možda te baš taj #ožiljak kog se stidiš i sakrivaš na razne načine čini #jačom. Možda da se nije desio ti ne bi bila ista, jer je on deo tebe.
Zato pokaži svima osmehom da možeš sve, jer zaista možeš", nakon izgovorenih poslednjih reči, čuli su se samo tihi koraci nakon kojih je #Mesec, zajedno sa #zvezdama, nastavio da govori #tišinu.

#audioteatar #sivrija #poezija #pjesnik #poezijaduse

I've Been Careful

Živeti text: Ivana Petrušijević govori: A.H.Sivrija @AudioTeatar

#Pjesma broj 34 Darivanja #Poezije je završena. Ako želite poslušati pjesmu potražite #AudioTeatar na Youtube ili Soundcloud. Link se nalazi u Bio. Ako vam se sviđa projekat Audio Teatar onda kliknite Follow i Subscribe mnogo bi mi značilo. Hvala. Svi koji su poslali svoje tekstove do 8.11.20. bit će pročitani. Ali s obzirom na veliki broj zahtjeva ja vas molim za strpljenje. Hvala na #slušanju.

#text: Anđela Tomaš
@mademoiselle.andjela

#music: A Voice from The Past 
by Eugenio Mininni
www.mixkit.co/free-stock-music

#Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar 

Заборави ме с првим повученим димом цигарете. На првом гутљају коктела. У замаку београдских улица. Заборави ме с мирисом пијачарских ружа, сунцокрета и лала. С првим фокусом на добро познате баладе. На дажду. Заборави ме с првим кораком Танга и посљедњим кораком Самбе. С првом на коју наиђеш. Заборави ме с погледом на уре (бар оне ријетко стају).
С првим рађањем сунца. Заборави ме с првим ликом који ти заличи на мене. Првом звијездом и посљедњим мјесечевим одсјајем. С првим магловитим јутром. Ноћном сјеном која ти утјераше страх до сржи. Заборави ме с првим неуспјехом. С ноћима у којима будеш тражио своје изгубљено "Ја". Заборави. Заборави ме с првим умором који те уназади неколико стотина педаља уназад у ганглијама. С првим физичким болом. Ма, заборави ме с првим осмијехом, с првим тренутком који запали ватру у теби (пробуди те). Заборави..Заборави.. Заборави да си ми икад значио, да сам се борила за тебе, нас.. С првом сузом која ненадано потекне низ лице. С првим жубором Дунава, с првом нотом. Заборави ме на ("нашој") београдској жељезници, с првим возом у који се укрцаш.. Заборави пјесме које ти ненаспавана рецитовах у пола четири ујутру. Заборави боју мојих очију. Мимике, рупице на образу, .. Не заборави тренутке који ти измамише осмијех.. Несебичну, безусловну подршку с моје стране. Не скрнави љубав (Пусти!).. Заборави! С првом (уједно и посљедњом) фотографијом на којима угледаш нас срећне! Заборави!!! Заборави, запали, уклони, сахрани, покопај, прикриј, сакриј, склони.. Заборави..

Quod vis text: Anđela Tomaš govori: A.H.Sivrija @AudioTeatar

#text: Romana Roganović
@r_romana_17

#music: Classical 9  by Jonny S.
www.mixkit.co/free-stock-music

#Voice and editing: A.H.Sivrija @audioteatar 

Šta za mene znači kultura?

 Prvo, ona nema svoje godine, sve godine čovjekove su njene. Od Ranjenog bizona do Gernike, od #Gilgameša do orvelovske vizije... Drugo, ona je splav u nabujalim vodama i obala. #Svjetiljka visoko podignuta u tami. Dakle, ona je pratilja i #spasilac, gutač svega što je stihijsko, agresivno, rušilačko, neplemenito, sirovo, nehumano...

    Čvrsto je povezana sa stvaranjem, i to u veoma širokom smislu #riječi. Stvoriti #umjetničko djelo, naučnu teoriju, skladne  građevine, elegantne mostove, ljupke parkove – to je #kultura.  Ona je i stvaranje dobrih odnosa, uspješne komunikacije, prijatnog mjesta za #život, zaštitničkog i zdravog odnosa prema prirodi... Ona je njegovanje tradicije, izvornosti, ljubav prema sopstvenom rodu i #jeziku, poznavanje svoje prošlosti...

Ali ona je i poznavanje i priznavanje drugih i drugačijih; na primjer,  stranih jezika, #običaja, pogleda na svijet... Ne podnosi mržnju, isključivost i aroganciju. Kultura je obrazovanje. I Pupin, i #Tesla, i #Andrić i #Crnjanski... Ona je i sport i navijanje, ali nikako ostrašćeno urlanje na stadionima.

      Objediniteljka kultura spaja moj rod, ma kako rasijan po svijetu bio, ma kakve granice sjekle njegovo tkivo. Tako ona postaje naš jug, sjever, istok i zapad; naše juče, danas i sutra. Nikakve međe ne mogu nauditi našoj zajedničkoj #pjesmi. Vjeri, kulturi, jeziku i običajima ne možemo postaviti administrativne granice. Ona crvena linija na karti se briše pred ovim imenicama.

       A sve pojedinačne kulture čine veliko Sazvučje Kulture #Čovjeka.

Šta za mene znači kultura tekst: Romana Roganović govori: A.H.Sivrija @Audioteatar

Voice over artist, poet, writer and many other things. But I find my best self in reading poetry.

A.H.Sivrija

Popular tracks