The Freedom Mountain

Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht)
Прве немачке бомбе пале су на Београд 6. априла 1941. године у 6:30 сати, док је већина становника још мирно спавала.
Истог дана око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак бомбардера, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштали град.
Београд је поново нападнут 11. и 12. априла.

Разорено је 714 зграда, теже оштећено 1888 зграда, а делимично оштећено 6829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд од 300 000 књига, укључујући и средњовековне списе непроценљиве вредности.
Бранећи слободно небо над Београдом, погинуло је 11 пилота елитног Шестог ловачког пука. Град им се одужио, са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела „Југославија“.

Strafgericht  06 .04. 1941.

Border Crossing

Гаврило 1894 (be born)

Banović S. (I)(The way for the Kruševac)

Banović S. (II) (In Kruševac)

Banović S. (III)(The invasion of force on Kosovo)

Banović S. (V) (The way to Kosovo)

Terror in Kosovo (1939-1944)
Fascist aggression against Yugoslavia, as a matter of fact, began by the diversionary actions of Albanian irrendists in Kosovo, organized by the Italians in Albania, in June 1939. 
After the occupation and annexation of Albania on April 7, 1939, the first conflicts and clashes already appeared on June 30 and July 1, 1939. Diversant attacks of Kachaks were carried out in August of that year, but also in May and October of 1940. 
Both the armed attack on Yugoslavia on April 6, 1941, and the rapid defeat of the Yugoslavian army, were received with great enthusiasm by the Albanian people in Yugoslavia. 
Terror began immediately after the occupation in the form of threats and orders to Serbs, especially Montenegrins, to move to Serbia and Montenegro, with physical liquidation and burning of houses. 
In a year, until April 1942, about 60,000 of refugees were gathered on the southern borders of the occupied Serbia. 
When it comes to Kosovar refugees, the conference on the issue of the returning refugees to the territory of Kosovo, Kosovska Mitrovica and Raska, was also organized on April 24-25, 1942. It was mainly about some 20,000 refugees who were to be returned to Kosovo. 
The protocol of the conference, attended by the representatives of Albanian nationalists (I.Ljutvi and B.Boljetinac), resulted in the information on 856 burnt Serbian houses, which should be rebuilt in case of their return. 
It was estimated that a total of about 100,000 Serbs were moved. 
Conference, however, did not lead to any result; the emigration of Serbs from Kosovo has continued. 
After the meeting in Kosovska Mitrovica and Raska, persecutions have been intensified in some places. The arrival of the president of the Albanian marionette government, Mustafa Kruje in Kosovo at the end of 1942, has greatly contributed to this. During the meetings with Albanian leading figures of Kosovo, he publicly spoke about ‘efforts to immediately replace Serbian people in Kosovo and Metohija … all native Serbs should be announced as colonists, and, as such, return to concentration camps in Albania through Albanian and Italian authorities. Serbian settlers should be killed.’ This was followed by the massive killing of Serbs, as well as their transfer to collection concentration camps on the territory of Albania.  

(Dimitrije Bogdanović, The book on Kosovo, 1986)

Teror Na Kosovu (1939 - 1944)

At the south of the Baltic Sea, at a very slovene north, in the surrounding of the Polish city of Gdansk, there live Kashubs, a slightly forgotten and not enough well known Slovene people, who own their language, literature, tradition, folklore...
Some Kashubs are well known outside the borders of the Kashubes land, for example Ginter Gras, a German Nobel winner,or Józef Wybicki, an author of the Polish national hymn.  Kashubs, who have never had their national state, have managed to preserve their culture, although being submitted to germanization and lately, to polonization.
In the Kashubes land, there is a village and lake of Sarbsko, places like Hopovo, Sopot and Kosovo, and a great number of other Slovene toponims. Kashubes language also has a number of similes, characteristic for their language, as well as other south slovene languages, witnessing of their great archaism.

Eternal Kashub (Вечити Кашуб)- С. Љубисављевић

Хришћанство је било још један кључни фактор у германизацији Полабских Словена. 
Иронично је да се конверзија, која је била један од предуслова за политички опстанак у Пољској, показала као витални елемент германизације. Само хришћанство са независном Црквом и са бројним домаћим свештенством могло је одиграти ту улогу. 
Као што је то било у случају Пољске, тако је било, у некој мери, и у Бохемији.
Цела полабијска територија била је под црквеном власти двају немачких надбискупија. 
Лужички Срби и централни окрузи били су део Магдебурске надбискупије, док су Ободрити и северни Велети били под Хамбург-Бременском надбискупијом.
Након што је немачка власт била наметнута полабским Словенима, Црква је добила релативно велики број имања. Црквена администрација у којој су доминирали Немци радила је руку под руку са цивилним властима како би ојачала Немачки утицај на тим територијама.

После подјармљивања Полабских Словена, друштвена група која је асимилована у релативно кратком временском периоду била је словенска елита. 
Иако је слoвенско племство десетковано током бројних ратова, а неки преживели никада нису сарађивали са новом влашћу, већина њих су постали лојални поданици Царства. 
Притисак германизације на више словенске слојеве био је снажан, и  друштвене природе. 
За словенску елиту задржавање статусних привилегија било је могуће само у случају прихватања главног тока немачког живота те преласка на хришћанство.
 У том случају су Немци у потпуности признавали словенске принчеве, племство и земљопоседнике као себи једнаке. 
Тако су се кнежеви и племићи понашали као Немци и моделирали своје кнежевине и имања на западњачки начин. Путем бракова, у релативно кратком временском интервалу, словенска виша класа била је апсорбована од стране Немаца, практично до четрнаестог века.

Формализована дискриминација се појавила на подручјима која су прво освојена, односно западним и централним србским земљама. Усвојена су посебна законодавства за убрзање германизације и интеграцију урбаних Словена. Употреба словенског језика градским судовима била је забрањена у Анхалт региону 1293. године, у Алтенбургу, Лајпцигу и Цвикау 1327. 
И у Меисену 1424. Од средине 13. века многи еснафи забранили су улазак Словена у своје редове. У Бранденбургу је 28 од 120 познатих статута, између 13. и средине 17. века, били су дискриминативни на неки начин против Полабијанаца. 
У лужичком граду Бескову, од четрнаестог века, обућарски цех није примао синове берберина, ловаца, пастира, Словена, свештеника или било које особе рођене ван брака. 
Пекарски цех, у истом граду, захтевао је доказ немачког порекла. 
Сличан закон је усвојен у Дрездену 1472. године, забранивши улазак у трговачке цехове за не-Немце. У стварности такав закон није спречио Словене да се придруже цеховима, као што показују примери из града Бауцена, али су их присилили да сакрију своје словенско порекло и то је постало битан фактор у процесу германизације. До петнаестог и шеснаестог века, изузев Лужица (Срби), градски Словени у другим градовима престали су да се спомињу у историјским изворима и документима. То указује да су их у то време Немци асимиловали. 
С друге стране, све те рестриктивне мере јасно указују да је словенски елемент формирао значајан део урбаног становништво дуго након немачког освајања земље. 
У супротном, такви рестриктивни кораци не би били потребни.

Захваљујем се свим сарадницима на учешћу у овом уметничком пројекту.

Светислав Љубисављевић

The Sorrow of the Polabian Serbs-Slavs (Туга Полабских Срба-Словена)

In the middle of 5th century, Rome wasn't as it used to be. 
It was a den of Ramses' still displaced and, by then, 
completely sodomized nations and soldiers who ruled invaded people. 
Its right and all Egyptian judiciary secrets of senators and patriots were revealed, despised and forgotten, mocked by all the people living there.

THROUGH OLD ROME - S. Ljubisavljević

Rome persevered until December 17, 546 A.D., when it was freed from slavery bond age. 
Romans were amazed by deep humanity shown by Totillo, 
who quickly established the law and order in the city, together with Romans. They blessed Totillo, the Serbs having not seen for a long timesuch kindness and humanity, the law and order embodied in one man.

TOTILA RIDE TO ROME - S. Ljubisavljević

Знајте, Чувари Капија Међусветја,
у Сварги се Велика Аса  одвија,
у Макоши, у Ради, у Свати и у Раси
сада се бије Велика Битка,
у њој су са Туђим ратницима Пакла
Светли Богови из Праве
ступили у жесток окршај...
Сваргу Велику бране они...
и Свет чисте, део по део,
од ратника Мрака, из Тамнога Света...
Од тих злих непријатеља
што су цветне Земље у прах претварали,
што су проливали крв невиних створења,
не штедећи нигде ни мале ни старе...
Зато су се многе Капије затвориле,
да не би непријатељи Туђинци доспели
на Светле земље Сварге велике...
и да их не би стигла судбина Троаре
- која је у Ради Пресветлој
Мудром Љубављу Светове озарила...
Сада је Троара пустиња, без Живота...
Круг са много Капија распарчан  је на комаде,
на многе Игле планине су обрушене...
и пепео пожаришта шири се на седам сажењи...
Исти такав призор, тужан и суморан,
видео сам у Аркољни, на Рути-Земљи,
што некада сијаше у Макоши Светлој...
..............................................................
Капије Међусветја сад су истопљено камење...
Игле Небеске – прах крај пута...
Свуда су рушевине Великих Светилишта,
и Градови су порушени силним пламеном
који се подиже од Руте до неба...
Нема више Живота у тој Земљи без Сунца,
нема ни растиња, ни птица, ни животиња...
......................................
Само ветар пепео разноси по долинама
и засипа клисуре међу планинама...
Суморно је и тихо у том Свету развалина
где је некада свуда Живот бујао...
Фаш – разрушитељ испарио је реке, мора,
а небо су прекрили црни облаци,
кроз смрад непрозирни светли зрак не пролази...
... и Живот се у тај Свет никада неће вратити...

Traora Disaster

И упита Перуна Громодржца Огњеслав,
Жрец Великог Храма Инглије, из Рода Светоруса:
Кажи-испричај, Перуне – баћушка,
шта у будућности чека потомке
свих Родова Расе Велике и Рода Небеског?
Каква судбина их чека, после одласка нашег
у Праву Небеску, Светомудрим Прецима нашим...
Одговори Огњеславу Бог Многомудри:
Послушај ме, Велики Чувару Првобитне Ватре...
и ви служитељи Богова Свете Расе 
и Рода Небеског...
Слично Небеском Ирију
који дели на поле Сваргу Небеску,
валике промене донеће
својим током струја Реке Времена...
Измениће свој лик
Света земља Велике Расе.
Велико захлађење донеће ветар да'Аријски55
на ову земљу и Марјона ће је
трећину Године скривати својим Белим Плаштом.
У то време неће бити хране за људе и животиње
и почеће Велика Сеоба
потомака Рода Небеског с оне стране Рипејских гора, које са западних граница штите
Свету Расенију...
И доћи ће они до Великих Вода,
Океана-мора Западног,
и пренеће их Сила Небеска
на земљу Безбрадих људи
са кожом боје Светога Огња.

Migration of Aryans to Europe

Serbian composer of instrumental music.
A warrior of light with a noble mission.
Thanks for following! Thanks for listening!
Contact e-mail:  svetislav1974@yahoo.com

Светислав Љубисављевић (Svetislav Ljubisavljević)

Popular tracks