Slike Bleiburga

Marko Perković rođen je 27. listopada 1966. godine u selu Čavoglave od majke Marije i oca Ante. Svoje rano djetinjstvo i odrastanje je proveo u rodnom selu. Po početku Domovinskog rata 1991. godine Marko se pridružio kao dragovoljac Zboru narodne garde. U to vrijeme u rukama je imao američku strojnicu Thompson po kojoj je i dobio nadimak. Iz toga doba potječe i prva Markova pjesma – „Bojna Čavoglave“. Nakon obrane Čavoglava 1992. godine Marko počinje priređivati humanitarne koncerte diljem Hrvatske, a 1992. godine izlazi i njegov prvi album „Moli mala“ u izdanju Croatia Recordsa.

Drugi album “Vrijeme škorpiona” Thompsona objavljen je u godini oslobođenja Hrvatske, u godini “Oluje” (1995.), a čine ga hitovi “Škorpioni”, “Anica – Kninska kraljica”, “Ljutu travu na ljutu ranu” i “Rosa”. Već iduće 1996. godine Thompson objavljuje i treći album “Geni kameni” s kojeg uspješnice postaju pjesme “Geni kameni”, „Ima nešto vrijednije od zlata“, “Ovo mi diže tlak” i „Ka bez duše“.

“Vjetar s Dinare”, četvrti Thompsonov album, objavljen 1998. godine, odredio je i definirao i samog Thompsona kao glazbenika.
Peti album “E, moj narode”, objavljen 2002. godine, još je jedan odgovor na društvenu situaciju u Hrvatskoj. Nizao je koncerte, nastupao diljem Hrvatske i u inozemstvu, a potom 2006. godine objavljuje još jedan hit album „Bilo jednom u Hrvatskoj“.  
Sve do 2013. 
Thompsonova je publika iščekivala novi, sedmi album. “Ora et labora” objavljen je 11. travnja 2013.

ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ 
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ 
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ 
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ 
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ 
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ
ʜᴀᴊᴅᴜᴋ ᴢɪᴠɪ ᴠᴊᴇᴄɴᴏ ʙᴏɢ ɪ ɴɪᴋᴛᴏ ᴠɪꜱᴇ

Slike Bleiburga

Marko Perković Thompson