Микица Илић је рођен 1972. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту Српске православне цркве. Пише приповетке, новеле, романе, кратке приче, есеје, сатиру и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, научних и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника.

Добитник је више књижевних признања, међу којима и награда: Улазница (2000), Лаза К. Лазаревић (2002), Миливоје Илић (2002), Кочићевим сатиричним пером (2002), Бунтовна проза (2002), Шумадијске метафоре (2003), Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта (2004), Српско перо (2006), Жикишон (2006), Мирко Петковић (2009), Андра Гавриловић (2012), Мисаоник (2013), Награда ИК „Арте“ (2014)…

Објавио је књиге прича: „Западно – источни диван“ (2003) и „Лавиринт без излаза“ (2014), романе: „Повест о апокрифу“ (2014) и „Освит дана осмог“ (2015), монографију „Село Босут у Срему“ (2012), радио драме: „Подвижници пирга Светога Саве“ (Радио Београд 2, 2014) и „Ђорђе Ћурчија“ (Радио Нови Сад 1, 2015).

Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

Mikica Ilic is following