Pesma o onome što se vrati tek kad je prekasno, o koracima koje čuješ tek kad tvoji više nemaju gde.
O mestu gde te grad podseti na sve što si pustio iz ruku, i na tišinu koja se vraća jača nego tvoj ponos.
Tvrđava pamti bolje od ljudi, a noći na Kalemegdanu znaju ko si bio… i šta si izgubio kad je trebalo da ćutiš manje.

Kalemegdan te guta

Pesma o tihoj istini koja stigne tek kad se prašina slegne.
O odlasku koji ne traži aplauz, o miru koji zaboli više nego sva pitanja,
i o tragu koji ostaje baš tamo gde nisi planirao, u sećanju koje ne možeš da pobegneš.
Ne osvećuje se, ne viče, samo prođe… i ostane nezaboravna.

Nisi me zaslužio, al’ pamtićeš me

O onim odgovorima koji se nikad ne izgovore naglas jer se već vide u tuđim postupcima.
O tišini koja otkrije više od svake reči,
o propuštenim trenucima koji se ne vraćaju,
i o miru koji dođe kad prestaneš da tražiš objašnjenja.
Nekad istina stane u jednu rečenicu… i ona zaboli najviše.

Da si hteo, znao bi

O onim pitanjima koja se ne postavljaju naglas 
o trenucima kada se setiš nečijih navika, tišina, slabosti i pogleda koji su govorili više od reči.
O osećaju da si nekome znao svaki ugao duše,
a da ni to nije bilo dovoljno da ostane.
Ovo je priča o istini koja ostane između dvoje,
i o pitanju na koje odgovor znaš ali i dalje zaboli.

Da li te iko zna kao ja?

O tišini koja ostane kada neko izgubi pravo da ti se javi.
O trenucima kada odsustvo kaže sve što reči više ne mogu,
i o istini da neki glasovi utihnu tek kad shvate koliko su kasno progovorili.
Ovo je priča o odlasku koji donese mir 
i o tišini koja govori umesto tebe.

Od kad sam otišla, nema ti glasa

O onim trenucima koji stignu tek kasnije 
kada neko shvati da novi pogledi ne brišu stare istine.
O osećaju da niko ne ume da pročita tvoje tišine, navike i slabosti kao neko ko te je voleo iskreno.
Ovo je priča o sećanju koje se vrati u najtišim trenucima,
i o istini da nas ne zamene, samo nas potisnu, dok ne zaboli.

Kad te pogleda tuđa, setićeš se mene

Ljubavi koja je mogla da bude ali nije imala hrabrosti da zaživi.
O trenutku kada shvatiš da si čekala iz mira, a da je druga strana ćutala iz straha.
O granici između onoga što osećaš i onoga što neko ne ume da prizna.
Ovo je priča o srcu koje je imalo prostor,
i o srcu koje nije imalo snage.

Moje srce je čekalo, tvoje nije smelo

Pesma o ljubavi koju nije lako nositi ali je zato nezaboravna.
O ženi koja voli duboko, ali stoji čvrsto,
i o istini da neki muškarci ne znaju šta da rade sa snagom koju traže,
dok ne shvate da su je izgubili.
Ovo je priča o srcu koje nije teško voleti 
teško je ispratiti njegovu vrednost.

Ne znaš kako je voleti ovakvu

O onom neizbežnom trenutku kada shvatiš da se od nekih žena ne beži samo se kasnije plati.
O pogledu koji nosi tuđu senku,
o tišini koja te preseče baš onda kad misliš da si krenuo dalje,
i o istini da postoje imena koja te stignu pre svakog zagrljaja koji nije tvoj.
Ovo nije pretnja ovo je sudbina koju si sam izabrao.

Kad se vratiš drugoj, moje ime te stegne

o onoj vrsti istine koja ne traži osvetu
samo jasno pokaže gde je ko stajao.
O odlasku koji nije gubitak, već posledica,
i o trenutku kada shvatiš da nisi bila ostavljena 
već puštena od nekog ko nije znao šta da uradi sa ženom koja nosi sebe.
Ovo je priča o odgovornosti koja se ne može prebaciti,
i o miru koji dođe kad znaš da nisi bila greška, već nečiji strah.

New tracks tagged #BalkanPop